Sahranjen brat Save Miloševića: Deca i supruga u šoku

ANDRIJA Milošević je i srcem i dušom, kako se to kaže u narodu, bio vezan za svoj rodni kraj i ovdašnje ljude, podjednako za rođene Semberce i Majevičane, ali i sve koje je ratno ludilo dovelo u ovaj deo Republike Srpske. U zavičaju će ostati upamćen kao čovek koji je svakome pomogao.

Ovo su samo neke od reči koje su se u nedelju, pre i posle sahrane Andrije Miloševića (38), mlađeg brata bivšeg fudbalera Save Miloševića, čule u selu Johovcu, kraj Drine, u ravnoj i lepoj Semberiji, na čijem mesnom groblju, sada počiva.

Na poslednjem ispraćaju, uključujući i posete ožalošćenoj porodici od petka uveče, kada je stigla vest o njegovoj tragičnoj smrti, kroz kuću Miloševića prošlo je više od hiljadu ljudi. Od komšija i prijatelja iz susednih sela i Bijeljine, do kumova, rođaka i poznanika iz Beograda, drugih gradova Srbije, ali i rasejanja... Svi su došli da odaju poslednju počast ocu dvoje dece, koji je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći.

U bolu, skoro bez reči, u šoku kakav prati tragedije poput ove, bili su i njegov sin Matija, koji je u osmom razredu, petogodišnja mezimica Jana, supruga Danijela, brat Savo i sestra Cvijeta.

Tragedija je pre više od deceniju i po "zakucala" na vrata kuće Stevana Miloševića, kada mu je umrla supruga Dragica, Andrijina, Savina i Cvijetina majka, za koju su komšije uvek isticali da je žena bez premca u celoj Semberiji. Znali su da moraju dalje da "guraju" i tako je i bilo. A onda je, kao grom iz vedra neba, 8. juna 2011. godine, stigla vest da je Stevana, oca troje već odrasle dece, ubio njegov otac Savo, koji je tada imao 84 godine, zbog čega je osuđen na sedmogodišnju robiju. Izdržavao je u KPZ Foča, gde je umro pre godinu dana. Sahranjen je na groblju na kojem počivaju svi preminuli Miloševići, među kojima je, od nedelje, i Andrija.

- Nisu se oporavili od prethodne tragedije, a zadesila ih je nova. A ničim to nisu zaslužili, ni po zemaljskim, ni po nebeskim aršinima - kaže jedan od Savinih i Andrijinih drugova iz detinjstva, koji ne želi da mu se ime spominje u ovoj, kako kaže, muci i bolu. - Sa svoje separacije na Drini Andreja je delio besplatno pesak i šljunak mnogim izbeglicama, koji su se kućili u našem komšiluku. Pomagao je izgradnju bogomolja, izlazio u susret svakome ko mu se za bilo kakvu pomoć obratio...

Među mnogima koji su došli u nedelju u kuću žalosti, bili su fudbaleri svih selekcija i uprava seoskog kluba "Proleter", koji je Andrija, sa prijateljima, pre 11 godina oživeo, želeći da mališani iz ovog dela Semberije uživaju u fudbalskoj igri kao što su uživali njegov brat Savo i on. Do kraja života nije "okačio kopačke o klin". Bio je kapiten i predsednik kluba. Nostalgija i ljubav prema kraju krivi su što nije napravio uspešnu fubalsku karijeru, ali ljudsku, svakako, jeste, što i potvrđuje njegov poslednji ispraćaj.

- Ovakvi ljudi, poput Andrije, bili su najbolja, najprirodnija i najlepša spona ovog kraja. Pomagao je proteranima sa vekovnih ognjišta, koji su ovde, u srcu Semberije, podigli svoje domove - kaže Dragoljub Milanović, stanovnik Novog naselja u Janji. - Voleo je sve nas, iz Sarajeva, Zenice, Kaknja, Olova, Tuzle, Visokog i drugih mesta, kao i svoje meštane. Imao je osećaj za ljude, toplu reč, blažen osmeh koji "miluje". Imao je lepotu duha, kao retko ko. Imali smo njega, a sada su ostala samo sećanja, koja, siguran sam, nikada neće izblediti.

NA počinak Savinom bratu, pored ostalih, došli su Ljubiša Tumbaković, Ljubinko Drulović, Albert Nađ, Ivica Kralj, Goran Đoković, Dejan Tomašević, Dejan Govedarica...

Pročitajte još:

Dok je sahrana trajala lopovi opljačkali porodičnu kuću Andrije Miloševića