Čijim dosijeima Radomir Marković može da uceni državu?

TUŽILAC za organizovani kriminal Miljko Radisavljević uputio je zahtev Bezbednosno informativnoj agencijida se prikupe potrebna obaveštenja o navodima bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića da raspolaže sa 15 tajnih dosijea. Tužilac je izdao i nalog da se u slučaju pronalaska ovih dokumenata oni zaplene.

Istovremeno, kako saznajemo, Komisija koja rasvetljava ubistva novinara zatražiće ponovo da im se omogući razgovor sa Markovićem u Zabeli. Takođe se radi i na razjašnjavanju istinitosti njegovih pretnji upućenih predstavnicima države da, pored 15 dosijea, ima dokumenta koja će na „kolena baciti Srbiju“.

Bivši načelnik DB Radomir Marković je još 2000. godine sklonio jedan broj tajnih dosijea, zbog čega mu se između ostalog i sudilo 2001. Tada se znalo da se radi o dosijeima opozicionih lidera iz DOS, ali nikada nije utvrđeno koje je i čije još dosijee Marković sklonio i sa kojima sada „maše“ iz Zabele i uslovljava svoje pomilovanje.

- Nije tajna da smo 2001. godine Goran Petrović i ja u ime RDB podneli krivičnu prijavu za odavanje službene i državne tajne protiv Radeta Markovića, Nikole Ćurčića i Branka Crnog. Marković je dao nalog da se 15 dosijea fotokopira, odnosno nareže na disketu i sva trojica su dobila po jednu. Oni su to, naravno, negirali. Otkrili smo i kome su dali nalog i ko je to tehnički odradio. Ne sećam se čiji su dosijei od lidera opozicije sve bili narezani, znam samo da su bili Đinđićev i Koštuničin. Bilo nam je zanimljivo i što nije bilo Šešeljevog, ni dosijea Vuka Draškovića. Posle je Šešelj svoj policijski dosije objavio u nekoliko knjiga - kaže za „Novosti“ Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika RDB.

Marković i Crni su osuđeni na po godinu dana zatvora zbog odavanja državne tajne, a Ćurčić na četiri meseca više, ali je Vrhovni sud tu presudu oborio. Diskete nisu pronađene, a na njima je, prema Mijatovićevim procenama, bilo oko 8.000 stranica o liderima opozicije.

Međutim, niko od „prozvanih“ u izveštaju državne Komisije za istraživanje ubistva novinara zvanično „ne zna“ i „ne može da govori“ o tome čija bi tajna dosijea sada mogla da pomognu Markoviću u njegovoj nameri da se dokopa slobode. Sagovornici „Novosti“ iz tadašnjeg policijskog vrha, kažu da Radomir Marković, koji je osuđen na 40 godina za najteža krivična dela, ima pravo da pokuša da se domogne slobode, ali ne veruju da tajno poseduje takav „materijal“, kojim bi mogao nekoga iz vlasti, ili opozicije, da optuži za bilo šta što se i u domaćoj i u široj javnosti već ne zna.

Moguće je jedino da on misli da bi neka tajna dosijea o delovanju pojedinih paravojnih formacija iz Srbije na teritoriji nekih bivših republika Jugoslavije mogla da mu budu od koristi u ostvarivanju njegovog nauma da izađe iz zatvora. Međutim, taj svoj opasni „arsenal“ on je prilikom suđenja bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću nudio tadašnjem tužiocu haškog Tribunala Džefri Najsu, ali je on sve to odbacio kao „tanko“.

Čak je i surpuga Radomira Markovića, Ivančica, demantujući navode Komisije za istraživanje ubistva novinara, u sredu na određeni način demantovala postojanje tih famoznih dosijea:

- U objavljenom izveštaju Komisije navedeno je kako je Radomir Marković u neformalnom razgovoru sa članom te komisije, a pošto je odbio da razgovara sa njima, rekao kako mi je muka od svega i da mi je prekipelo te da ću se preseliti u Zagreb i da ću 15 nedefinisanih tajnih dokumenata objaviti u svim evropskim novinama i još negde, a gde samo ja znam gde. Ovo nema veze sa istinom... S druge strane, ja, kao civil, nikada nisam bila upućena u poslove mog supruga, niti sam videla a kamoli bila u posedu nekakvih tajnih dosijea, navodi se u njenom demantiju.

SELAKOVIĆ: DALI SMO NEGATIVNO MIŠLJENJE

MINISTAR pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je u sredu da je dao negativno mišljenje o molbi nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića za pomilovanje.

On je objasnio da je, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima kao ministar pravde pozvan da da mišljenje predsedniku Republike po molbi za pomilovanje svakog lica koje traži pomilovanje, a koje je osuđeno u Srbiji, navodeći da je tako bilo i u ovom slučaju.

- Dobio sam mišljenje suda koji je doneo osuđujuću presudu, mišljenje ustanove u kojoj se izvršava izrečena sankcija i doneo sam svoje mišljenje koje se ne razlikuje od mišljenja suda, a to je negativno mišljenje, odnosno negativan stav po ovom pitanju - rekao je Selaković.

On je objasnio da se pri donošenju odluke rukovodio onim što je navedeno u osuđujućoj presudi.

- Kada je reč o izuzetno teškim krivičnim delima koja itekako utiču na javno mnjenje, na opšte stanje svesti u Srbiji, o krivičnim delima koja ukazuju na neke mračne i tamne delove naše prošlosti moj stav će biti takav, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, predsednik Republike je suveren u davanju pomilovanja, kao i u određivanju vremena kada će pomilovanje dati.

ISTEKAO ROK ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI

Nekadašnji šef DB Radomir Marković koji je, kako je saopštila Komisija za istragu ubistva novinara, tvrdio da mu je obećano puštanje na slobodu za godinu dana, više nema pravo da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako je „Novostima“ rečeno u Vrhovnom kasacinom sudu, koji odlučuje o ovom vanrednom pravnom leku, Markoviću su istekli svi rokovi pošto se ovaj zahtev podnosi do 30 dana od dana kada je presuda postala pravnosnažna.

Kada se to uzme u obzir, bivšem šefu DB ostala su na raspolaganju pomilovanje predsednika Srbije i uslovni otpust. Bez obzira na negativno mišljenje Ministarstva pravde i suda koji ga je osudio, konačnu odluku će, ipak, doneti sam Nikolić.

Kada je reč o mogućnosti da zatraži uslovni otpust iz zatvora, Marković će imati pravo da podnese molbu tek za 15 godina, kada bude izdržao dve trećine robije i pod uslovom da zatvorske vlasti pozitivno ocene njegovo vladanje iza rešetaka.