Da li je samica Vučku Manojloviću usud ili greška

VUČKU Manojloviću (68), najpoznatijem osuđeniku u Srbiji i svetskom rekorderu u dužini čekanja izvršenja smrtne kazne, određen je i pritvor do 30 dana zbog sumnje da je silovao poznanicu Lj. M. (48) u svojoj kući u Nišu.

Njegov branilac, advokat Momčilo Kovačević, kaže da je Vučko u veoma teškom psihičkom stanju:

- Pregledan je na Institutu za sudsku medicinu, kako bi se utvrdilo da li na njemu ima nekih tragova koji ukazuju da se Lj. M. od njega branila - kaže za „Novosti“ Kovačević. - U sredu počinje saslušanje svedoka, koje je predložilo tužilaštvo, pa će istina konačno izaći na videlo.

U međuvremenu, Vučko ostaje u pritvorskoj jedinici niškog zatvora, gde je do sada proveo skoro polovinu svog života. Kao silovatelj, robijao je pet, a za ubistvo 27 godina.

Kako i zašto se to desilo čoveku koji je imao toliko vremena da se osvesti i pokaje i za silovanje i za ubistvo koje je počinio pre više od tri decenije. Kada se početkom ove godine, konačno, obreo na slobodi i mesecima nakon toga ništa nije ukazivalo na to da bi Vučko mogao da ponovi nešto slično. Naprotiv, čovek koji je polovinu svog života proveo iza rešetaka, u samicama i iščekivanju smrtne kazne, govorio je da nikad ne bi mogao da uradi ono što je učinio sedamdesetih godina prišlog veka u trenucima pomućene svesti.

Sada, prema nalazima policije i optužbama njegove prijateljice Lj. M., ponovo se našao u škripcu. Ćelija je opet postala njegov dom. A šta se sve dešavalo minulog četvrtka u Vučkovoj kući, utrdiće istraga. U međuvremenu, Manojlović uporno negira da je izvršio krivično delo za koje je osumnjičen. Objašnjava da nije silovao svoju poznanicu, jer za „to nije sposoban“ i tvrdi „da mu je sve namešteno“.

Isto kao i davne 1978. godine, kada se Vučkova sudbina dramatično preokrenula u Leskovcu i to baš bizarno - zbog grupnog seksa, koji je sud proglasio silovanjem. On je u to vreme bilo neženja, imao je 25 godina, stanovao je sa cimerom, pa je fatalne večeri pozajmio „gajbu“ nekom svom drugu i njegovom prijatelju. Kada se vratio s posla, zatekao je kod kuće njih dvojicu i S. M. u jeku „zabave“.

Ona je bila iz nekog planinskog sela, ali prilično slobodnog ponašanja za ono vreme. Manojlović ističe da su se kasnije, na navod na sudu da je ta žena tom prilikom izgubila nevinost, svi smejali.

Kada je počelo suđenje, na nekoliko ročišta oštećena je izjavljivala da je Vučko branio od ostalih nasilnika. A potom je, najednom, promenila iskaz. Počela je da tvrdi da je i on bio nasilnik. Okružni sud u Leskovcu je Manojlovića oglasio krivim za krivična dela silovanje i protivprirodni blud u pomaganju.

A kada je odrobijao petogodišnju kaznu, Manojlović je šokirao tadašnju jugoslovensku javnost.

Prema zvaničnoj verziji, te leskovačke paklene noći 29. decembra 1984. godine, u nameri da im se osveti za petogodišnje robijanje zbog silovanja, svirepo je ubio zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića, pokušao da likvidira istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića.

Prvostepenom presudom Okružnog suda u Nišu novembra 1985. osuđen je na 20 godina robije, tada najveću zatvorsku kaznu. Posle dve godine, Vrhovni sud Srbije donosi konačnu odluku - Manojlović se osuđuje na smrtnu kaznu!

Vučko je potonjih 16 godina iščekivao svoje dželate. Od toga, četiri i po godine bio je okovan lancima. I molio da ga streljaju.

- Toliko godina su me psihički mučili da sam preklinjao da me najzad ubiju, iako nisam kriv - ističe Manojlović.

Međutim, smrt ga nije htela, jer je za izvođenje pred streljački vod, osim zakonskih pretpostavki, očito bio potreban i ambijent koji bi se mogao nazvati „kristalno čista savest pravosuđa i javnosti“.

U Srbiji je, u međuvremenu, 9. marta 2002. ukinuta smrtna kazna. Tadašnji predsednik Milan Milutinović potpisao je pet meseci kasnije akt o pomilovanju, pa je najteža kazna zamenjena zatvorskom od 40 godina.

Tako je Manojlović umesto 20 godina dobio duplo više, a Srbija ga je od januara 2005. kada je isteklo dve decenije otkako se našao iza rešetaka, držala u zatvoru bez pravnog osnova.

Sve do 1. februara ove godine, kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao akt o pomilovanju, na osnovu molbe koju je Manojlović podneo još novembra 2004.