NAČIN na koji je kao predsednik, bez pomoći grada i pokrajine, vodio naš klub, bio je impresivan i treba da bude putokaz svima koji će ga na njegovom čelu zameniti. Uslovi koje je upravo on stvorio su evropski, a često se imao utisak da klubu, čija vrata su svima nama bila širom otvorena, daje i više nego što je bilo realno očekivati.

Ovo je u ponedeljak, pred više od 700 ljudi, u novosadskom hotelu „Park“, opraštajući se u ime svih fudbalskih generacija Vojvodine od Ratka Bate Butorovića (59), rekao Mladen Vučinić, član prve šampionske generacije novosadskih crveno-belih iz 1966. Uz njega, od Butorovića, koji je umro u subotu jutru u apartmanu tog hotela, oprostio se i Dušan Vladović, potpredsednik UO Vojvodine.

- Mi smo jedno, to je naša snaga - bilo je njegova ideja vodilja kojom je obeležio ceo klub - rekao je on.

Komemoraciji su, uz ostale, prisustvovali i Tomislav Karadžić i Zoran Laković, predsednik i generalni sekretar FSS, bivši prvi čovek tog saveza Zezdan Terzić, predsednik Zajednice superligaša Miodrag Žuća Janković, predstavnici svih velikih srpskih klubova, pa Miodrag Kostić, vlasnik MK komerca i jedan od Butorovićevih prethodnika na čelnom mestu u Vojvodini, legende novosadskog sporta uopšte, svi sadašnji i mnoštvo bivših prvotimaca...

Na komemoraciju Butoroviću, koji će biti sahranjen u sredu, u 16 časova na Novom groblju u nikšićkom predgrađu Kočani, gde je i rođen, došao je i Željko Brkić, prvi golman italijanskog Udinezea, takođe reprezentativac Srbije.


''KARAĐORĐE'' I ''LEOPOLD I''

MADA je o izboru Crnogorac ili Srbin retko govorio, dva Butorovićeva poteza imaju i ovu drugu nacionalnu boju. Uprkos otporima, upravo on je tvrdo insistirao da se novosadskom stadionu vrati ime „Karađorđe“ (nosio ga je od izgradnje 1924. do 1941), što je Skupština grada pre pet godina prihvatila. Uz to, sam je, umesto ranije planiranog naziva „Belafons“ (po mađarskom katoličkom samostanu iz 14. veka), svoj hotel „Tvrđava“ na Petrovaradinskoj tvrđavi, po austrijskom caru koji je počeo njenu gradnju, ali i dao privilegije Srbima koji su, u velikoj seobi pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem došli u Panoniju, preimenovao u „Leopold I“.