Cev ispod svakog osmog jastuka!

SVAKE godine u Srbiji se desi između 200 i 350 ubistava, a većina, uključujući i poslednje masovno ubistvo u Ivanči, bude „potpisano“ vatrenim oružjem. I dok iza kriminalnih obračuna gotovo uvek stoji ilegalno oružje, porodična ubistva, u kojima su nož i sekiru zamenili pištolji, po pravilu se vrše legalnim komadima.

Prema zvaničnim podacima koje nam je dostavio MUP Srbije, 874.368 građana u ovom trenutku legalno poseduje 1.186.066 komada oružja. To bi značilo da po jedan komad ide na svakog šestog žitelja Srbije. Pošto neki imaju po više komada, ako broj stanovnika podelimo sa onima koji poseduju dozvole, ispada da je naoružan svaki osmi. Dozvolu za nošenje ima njih 1.500.

Nezvanične procene kažu da ilegalnog oružja ima čak tri do četiri puta više. Sve u svemu, lakog naoružanja - streljačkog i pešadijskog, više imaju građani, nego vojska i policija zajedno! Najveći deo zaostavština je ratova 90-ih.

Prema jednoj prošlogodišnjoj međunarodnoj studiji iz Ženeve, građani Srbije u legalnom posedu imaju tek nešto manje oružja od onih u Iraku. Tako u Srbiji na 100 stanovnika ima 38 registrovanih cevi, a u Iraku 39. Ispred su samo građani SAD, Jemena, Finske i Švajcarske.

Zbog svega ovoga, direktor policije Milorad Veljović najavio je skoro upućivanje novog nacrta Zakona o oružju i municiji Vladi.

- On će predviđati veću kontrolu ljudi koji poseduju oružje. Još od 2007. godine, kada se u selu Jabukovac kod Negotina dogodilo devetostruko ubistvo, radimo na izmenama tog zakona koje bi omogućile da se obavljaju periodični lekarski pregledi onih koji imaju dozvolu za držanje oružja - potvrdio je Veljović za „Novosti“, i dodao da bi pregledi mogli da budu vršeni na svakih tri do pet godina.

Do sada o mentalnom zdravlju naoružanih do zuba nije brinuo - niko. Da bi neko dobio dozvolu za držanje oružja, uz zahtev za izdavanje mora da priloži uverenje da se protiv njega ne vodi krivični postupak, da je obučen u rukovanju vatrenim oružjem, i dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

- Jedan deo građani su predali dobrovoljno, ali je najveći deo ipak oduzela policija ili su u pitanju policijski viškovi. Da bi oružje oduzeto tokom krivičnog postupka bilo uništeno, birokratska procedura je prilično komplikovana. Vlada mora da odluči da ono postaje vlasništvo države i da se može otuđiti uništenjem - kaže Zveržhanovski.

Da bi se povećala bezbednost, oružje pre svega treba „isterati“ iz ilegalne zone, i sprovesti kampanje koje će podstaći građane da ga predaju na uništenje. Koordinator UNDP podseća da je posedovanje oružja bez dozvole krivično delo i onaj ko ga ima ne može na legalan način da ga otuđi:

- Zato je potrebno uvesti amnestiju (da onaj ko preda „ilegalca“ ne odgovara), kao što je već rađeno 2003. Duži period amnestije i konstantna kampanja sa emotivnim akcentom na opasnost pre svega po bezbednost dece, dovešće do toga da građani masovnije predaju oružje.

Zveržhanovski podržava uvođenje redovnih zdravstvenih kontrola da bi se produžio oružani list, ali dodaje da treba proveriti i kako vlasnici to oružje drže, da ono ne bude u domašaju maloletnika.

*****

Stručnjaci: Nije problem u otužju nego u bolesnom društvu

SRBIJA ima najefikasniji zakon o oružju i municiji u Evropi. On tačno definiše ko i pod kakvim okolnostima može dobiti dozvolu za nošenje oružja, a ko je može dobiti za držanje oružja - kaže dr Dušan Dunđer, predstavnik Asocijacije NSB (Međunarodna asocijacija nevladinih struktura bezbednosti iz Moskve za Srbiju). - Pojedini stručnjaci tvrde da u zakon, međutim, treba dodati i lekarsko uverenje (koje je zakonom regulisano za službe bezbednosti). Mislim da ovim uverenjem nikakav efekat ne bismo postigli, osim što bismo iskomplikovali i ovako komplikovanu proceduru. Da je tako, dokaz su pojedina samoubistva pripadnika službi bezbednosti koji prođu redovan psihofizički pregled.

Svet poznaje i rigidne zakone, kakav je naš, do krajnje liberalnih, kao u Americi ili Švajcarskoj. Ali uzroci nisu u količini oružja i dozvolama za oružje, već u psihičkom stanju nacije.

Procedura dobijanja dozvole za oružje u Srbiji zahteva detaljnu proveru. Neophodno je da osoba uz zahtev za izdavanje prilaže uverenje da se protiv njega ne vodi krivični postupak, uverenje da je obučen u rukovanju vatrenim oružjem, kao i dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnet zahtev.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović za „Novosti“ kaže da je najava nacrta novog Zakona o oružju i municiji korisna, ali neće imati nikakav efekat na smanjivanje broja teških zločina.

- Masovni i serijski zločini dešavaju se zbog teških psihičkih stanja pojedinaca a na to neće uticati zakonske kontrole - kaže radovanović.

On smatra da policija uz intenzivniji obaveštajni rad mora da pojača iznenadne kontrole i da na prepad upada u grupe i među pojedince za koje se sumnja da su povezani sa kriminalom.

- Uz bolji rad policije neophodan je i angažovaniji rad socijalnih službi, naročito na ranom utvrđivanju sklonosti ka zločinu i prevenciji - kaže Radovanović, uveren da su kazne za ilegalno oružje relativno dobro odmerene ali, nažalost, sudovi ih drastično ublažavaju. - Za eksplozivnu napravu kazna je tri godine zatvora, ali na prste jedne ruke mogu se izbrojati oni kojima sud nije ublažio kaznu. (V. TALOVIĆ)