Čačak: Heroina više nego hleba

U ČAČKU droga nikada nije bila dostupnija mladima nego što je danas. Može se lakše nabaviti nego brojni prehrambeni proizvodi. Javna je tajna od kojih gradskih „likova“ se može nabaviti marihuana, koja je najrasprostranjenija među mladim Čačanima, a ko diluje heroin, ekstazi ili kokain. Sa druge strane, čačanska policija tvrdi da je suzbijanje narkomanije njihov prioritetan zadatak. To ilustruju podacima da su u periodu od 2008. pa do kraja 2012. godine zaplenili 13.340 grama marihuane, 3.400 grama heroina, oko 400 grama kokaina, na desetine „eksera“, na hiljade raznih tableta. Istovremeno, uhapšeno je 330 osoba koje su se bavile prodajom narkotika.

- Otkriveno je ukupno pet organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile krijumčarenjem narkotika. Samo u 2008. i 2009. godini, na području Policijske uprave u Čačku, presečeno je delovanje dve kriminalne grupe. Protiv njihovih članova podnete su krivične prijave za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga. Jedna kriminalna grupa, koju je činilo devet osoba, otkrivena je u julu 2010. Oni su osumnjičeni za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga - rekla nam je Biljana Nastić, portparolka PU u Čačku.

Ne postoji tačna evidencija o tome koliko je narkomanskih zavisnika u Čačku. Nezvanični podaci govore da ih ima više od 2.000, a da je gotovo polovina mladih starosti od 18 do 25 godina, probala neku od droga. Kroz „Metadonski centar“ psihijatrijskog odeljenja čačanske bolnice svake godine prođe oko 200 uživalaca droga. Oni svakodnevno dolaze po „metadon“, lek koji sprečava apstinencijalnu krizu narkomana. Zabeleženo je da najmlađi zavisnik ima tek 20 godina, a najstariji 52.

O tome koliko je lako u Čačku doći do droge, možda najbolje ilustruje događaj od pre nekoliko meseci, kada je na zidu, u dvorištu srednje Prehrambeno-ugostiteljske škole osvanuo grafit - cenovnik narkotika, koje, navodno, „reklamira“ samostalna trgovinska radnja - STR „Lerdi“, odnosno u „prevodu“ sa šatrovačkog - diler. Autor grafita je dvadesetogodišnji mladić, koji je, zapravo, želeo da javnosti uputi sarkastičnu poruku, koja govori o opštepoznatim stvarima među srednjoškolcima i mladim ljudima uopšte, a koje se tiču cena narkotika, dostupnosti droge i poznatim dilerima u gradu.

- Ovog mladića je tražila policija. Ne znam da li su ga privodili na saslušanje. To je strašno, njega nije trebalo da privode, već je trebalo da mu se zahvali cela javnost na ovoj lekciji - rekao nam je jedan od školskih psihologa, koji je želeo da ostane anoniman. - Ukazao nam je na opsanost koja vreba sa svih strana, pa i u dvorištu škole.

Upravo zbog ovakvih pojava pojedine škole u Čačku uvele su forenzičke testove, pomoću kojih otkrivaju da li na površinama predmeta sa kojima su učenici u svakodnevnom kontaktu, ima tragova narkotika.

* * * * * * * * * *
ISPOVEST BIVŠEG NARKOMANA: ZLO JE BILO U MENI

TO je borba sa samim sobom. Sa jedne strane je osoba koja si, ustvari, ti, a sa druge neka druga, koja te tera na zlo! Uvek je pobeđivala loša strana, iako bih stalno, kada sam „urađen“, sam sebi govorio: „Ovo ti je poslednji put da si povukao crtu“... Ali, nije vredelo, uvek ista priča... Kada dođe kriza, samo sam mislio na heroin!

Ovako strahotu kroz koju je prošao prepričava Čačanin Nikola P. (26), koji je imao tri godine dug narkomanski staž. Od ove pošasti rešio se pre godinu i po, kada je sam odlučio da ode u centar za odvikavanje od narkotika, koji se nalazi u blizini Beograda.

- Sve je počelo baš kao u literaturi o narkomaniji. Pušio sam marihuanu u društvu. Tada sam imao 19 godina. U početku sam to radio svega jednom mesečno, a potom sve češće. Kasnije mi je drug iz detinjstva ponudio heroin. Prvo sam odbijao, ali on je navaljivao. Pričao mi je da će mi davati besplatno. Probao sam jednom, a onda je stalno dolazio kod mene, dok se nisam navukao.

U startu, nastavlja priču bivši narkoman, niko nije primećivao da se sa njim nešto čudno dešava. Počeo je da zapostavlja staro drušvo, a novi drugovi su mu postali narkomani i dileri.

- Nisam nigde radio, tako da sam morao da novac uzimam od roditelja. Lagao sam da mi treba za izlazak sa devojkom, za kupovinu odeće, za telefonski račun... Posle godinu dana svakodnevnog uzimanja heroina, nisam mogao da zamislim dan bez droge. Mojima sam priznao da se drogiram i pretio da ću se ubiti ako mi ne daju novac za heroin. Iz kuće sam prodao sav nakit, televizor, telefon - priznaje Nikola.

Posle skoro tri godine pod heroinom, koga je, zbog straha od igle ušmrkavao, na nagovor ostalih narkomana „probao“ je i „iglu“.

- Prvi put sam se onesvestio. Udarali su mi šamare da se povratim. Odvezli su me u bolnicu. Tamo su me držali sedam dana. Hvatala me žestoka kriza, tako da sam tokom noći provalio ormarić u lekarskoj sobi i pokrao lekove. Osećao sam se bedno, od svih odbačen. Čuo sam za taj centar u Beogradu i pozvao sam telefonom. Posle nekoliko dana sam otišao tamo i onde proveo godinu i po dana. Na odlazak u centar me niko nije nagovorio. Na taj korak svako mora sam da se odluči. Jer, tamo vas niko neće zadržavati, ako vi to ne želite.

Uspeo je ovaj mladić da pobedi zlo u sebi. Danas ima porodicu, posao i vratio se u svoje staro društvo.