Narko-udar sa Kosova

SRBIJA je do pre nekoliko godina predstavljala uglavnom tranzitno područje za sve vrste narkotika. Danas je, nažalost, krajnje odredište i veliki potrošač svih vrsta opijata. Izuzetno niska cena narkotika i velika ponuda, doprineli su da, prema zvaničnoj evidenciji, u Srbiji ima 170.000 narkomana, a nezvanično nekoliko puta više. Od toga, najveći broj su mladi i maloletnici.

U našoj zemlji ukrštaju se narko-kanali sa istoka i zapada. Sve su prisutnije i isporuke novim - takozvanim južnim kanalom. On svoje uporište i narko-skladišta ima na Kosovu, odakle preko Novog Pazara šalje smrtonosne tovare po čitavoj Srbiji, a onda i dalje ka Evropi. Kosovo je postalo evropski magacin narkotika. I to zahvaljujući takozvanoj turskoj vezi, koja uz saradnju sa albanskim kartelima, prima, skladišti i distribuira sve avganistansko-iransko-kurdske isporuke opijata za Balkan i Evropu.

Prema rečima dr Darka Trifunovića, profesora Instituta za bezbednosne studije Fakulteta bezbednosti u Beogradu, narkotici u našu zemlju dolaze iz više pravaca, ali je nekoliko primarnih.

- U zavisnosti od toga o kojoj vrsti droge je reč, dominiraju različite maršrute. Kada je heroin u pitanju, Novi Pazar je glavni grad - rasturač. Danas je on nezaobilazni centar za heroin iz Turske, koji se nabavlja avganistansko-iransko-kurdskim vezama. On se odatle distribuira prema zapadnoj Evropi na više načina. Usled nemoći Srbije da kontroliše situaciju, novopazarski kriminalni klanovi sve više heroin plasiraju u našoj zemlji. Iako je javna tajna da Novi Pazar sa svojom okolinom ima veliki broj skrivenih laboratorija za pripremu heroina, do danas nijedna nije otkrivena.

Sa druge strane, u Ministarstvu unutrašnjih poslova iznose podatak da su samo prošle godine obavljene 5.043 zaplene u kojima je oduzeto 2.370 kilograma različitih narkotika.

Ubedljivo najviše je oduzeto marihuane - nešto više od 2.200 kilograma. Znatno iza po zaplenjenoj količini, nalazi se heroin sa 55 oduzetih kilograma u prošloj godini.

- U akcijama na suzbijanju šverca droge, tokom prošle godine, uhapšene su 4.744 osobe, a podnete su 3.992 krivične prijave. Najviše krivičnih prijava, tačno 2.881, podneto je za neovlašćeno držanje opojnih droga. Za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet, tokom 2012. pokrenuto je 946 prijava, dok je svega 165 bilo za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga - precizira izvor iz MUP-a.

Trifunović objašnjava da Novopazarci, korak po korak, osvajaju srpsko tržište i da su posebno prisutni u Novom Sadu, Nišu i Beogradu:

- Dobro su povezani, a pod paravanom građevinskih i drvoprerađivačkih firmi, kao i turističkih agencija, plasiraju drogu na sve strane. Kad se govori o novopazarskom narko-kartelu, nikako ne treba umanjivati ulogu takozvanih Sandžaklija, posebno onih iz Rožaja, Plava i Gusinja.

Neprikosnovenu ulogu u rasturanju kokaina po Srbiji, imao je i danas ima klan Darka Šarića. Njihov glavni kontakt, po rečima Trifunovića, jeste „ruska“ veza. Šarićeva grupa preko terorističke organizacije FARC, koju kontroliše jedna tajna služba, uspevala je da obezbedi kokainske isporuke koje se mere tonama.

-kartel najveći u Evropi, klan Darka Šarića ozbiljno je ugrozio poslove Albanaca - kaže Trifunović.

- Taj kokain, ali i druge vrste droga, poput marihuane i sintetičkih narkotika, u Srbiju stižu uglavnom preko crnogorskih veza. Ipak, deo sintetičkih droga se proizvodi i u Srbiji.

U Srbiji deluje više kriminalnih organizacija koje se bave švercom i rasturanjem droge. Toliko su organizovani, da srpsko tržište nijednog trenutka (čak i kada su padali narko-gangovi kakvi su bili „zemunski klan“ i klan Darka Šarića), nije ostalo bez dovoljnih količina narkotika na tržištu.

Koliko je organizovano srpsko narko tržište i kako, govori i podatak da gram heroina ovde može da se kupi za 10 evra. To je manje nego što košta u Turskoj, odakle ovaj narkotik uglavnom i dolazi u našu zemlju. Ovaj podatak ukazuje i na to da je tržište preplavljeno opijatima, ali i da imamo izuzetno veliki broj uživalaca droga, smatraju stručnjaci.

Da stvar bude gora, mnogi narkomani i dileri su maloletni. Prema policijskim podacima, najmlađa osoba koja je prošle godine uhapšena zbog rasturanja droge je momak koji je tada imao svega 14 godina, dok je najraniji zabeleženi uzrast prvog uzimanja opijata zabeležen kod jednog dvanaestogodišnjaka!

U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da su tokom 2012. godine uhapsili 44 maloletnika uzrasta od 14 do 15 godina koji su izvršili neko od krivičnih dela u vezi sa narkoticima.

* * * * * * * *
ISPOVEST: HEROIN JE MOJ DŽELAT!

SUROVA je istina da je droga bolest ne samo onoga ko je uzima već cele porodice. Polako, neprimetno, ušao sam u svet narkomanije. Kada sam dotakao dno, očajnički sam pokušao da isplivam na površinu. I danas, posle skoro dve godine, borim se s najtežim protivnikom koga sam u životu sreo. Za to je potrebno vreme, strpljenje, istrajnost i naravno pomoć najbližih, ali i svih onih koji mogu da pomognu. Pobeda je moguća, ali nije dovoljno da to želiš, već moraš na tome teško, mukotrpno da radiš, svakog sata, svakog dana...

Sada, kada je na prekretnici, ne libi se da prizna:

- Droga je upravljala mojim i životom moje porodice. Kako sam tonuo u tamni vilajet droge, u taj ambis povlačio sam sve drage ljude oko mene. Najviše porodicu i prijatelje. Na kraju sam ostao sam samcijat.

Nekada je bio odličan učenik i student. Sada, kada bije odlučujuću bitku za izlazak iz pakla, razmišlja mnogo drugačije nego kada je zakoračio u taj ambis:

- Kao posledica toga da su narkotici upravljali mojim životom, telom, mislima, osećanjima, pojavio se strah. Strah je nekad pozitivna stvar. Bez njega ne bismo imali nagon da bežimo od neke opasnosti. Međutim, u mom slučaju, strah nije bio vezan za beg od droge, već za bežanje od istine da su marihuana i heroin upravljali mojim životom!

Kada je u jednom trenutku rešio da pogleda sebi u lice, susreo se, kaže, sa novim paklom:

- Problemi neće da nestanu. Bitno je naći rešenje. Droga jeste upravljala mojim životom, ali znajući istinu i srž problema, svim sredstvima i s velikim trudom hrlim ka izlečenju. Bitno je znati da u narkomaniji ne važi ono: „Uzeću jednom“, ili „Još samo ovaj put“. Jer, taj prvi put pretvoriće se u stoti, hiljaditi, ako te smrt ne spreči u tome. Mnogi misle da je sloboda ako radiš ono što hoćeš. Tako mnogi fatalno misle da su slobodni ako uzimaju drogu. Tu slobode nema. Postaje se rob zavisnosti, a vladar, onaj koji će voditi svaki pokret, misao, emociju biće heroin, koji će na kraju biti i - dželat.
(B. PUZOVIĆ)

*****
NARKOTICI U VEŠALICAMA

TUŽILAŠTVO za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv pripadnika međunarodne kriminalne grupe koji su, kako se tvrdi, krijumčarila drogu iz Dominikanske Republike u Sloveniju i Srbiju, kao i iz Turske u Srbiju, pa u Sloveniju i Holandiju.

Optužnica je podignuta protiv Vinka Rakonjca, koji je označen kao organizator grupe, zatim Dejana Nedovića, Vladimira Boškovića, Envera Selmanovića, Dragana Tomića, Zorana Janjuševića, Dejana Avramovića, Igora Krstića, Vladimira Lakića i Miroljuba Jovanovića. Oni su, kako se tvrdi, od oktobra 2011. do septembra prošle godine nabavljali narkotike u Dominikanskoj Republici i u Turskoj i dalje je distribuirali u Srbiji, Sloveniji, Holandiji, Austriji. Kako je pokazala istraga, oni su sarađivali sa pripadnicima kriminalnih grupa koje su delovale na teritorijama ovih država i protiv kojih se pred tamošnjim sudovima vode postupci.

Tako je, prema navodima optužnice, na aerodromu Punta Kana u Dominikanskoj Republici, 13. januara 2012. uhvaćen Nebojša Bojović (sudi mu se u Dominikanskoj Republici), sa 2,5 kilograma kokaina, koji je bio upakovan u unutrašnjost vešalica za odela. Dalje se navodi da su pripadnici grupe od oktobra 2011. do sredine marta prošle godine sa članovima slovenačke grupe u Turskoj nabavljali heroin. Tako je, kako tvrdi tužilaštvo 7. oktobra 2011. godine Selmanović otputovao avionom za Istanbul, gde je kupio 7,5 kilograma heroina, da bi ga zatim prebacio u Sloveniju, a zatim u Holandiju.
(N. B.)