PREDRAG Bećirić, optužen da je organizator kriminalne grupe koja je prevarama u igri na sreću „RTS licitacija“, „Grand auto“ i „Grand licitacija“, čiji je organizator Državna lutrija, protivzakonito stekla preko 150 miliona dinara, na glavnom pretresu pred Posebnim odeljenjem Višeg suda dva dana je objašnjavao kako je igrao. Tvrdio je da se ne radi o igri na sreću, već da je reč o takmičarskoj igri u kojoj mogu da učestvuju samo najveštiji igrači.

- Jedini interes Lutrije bio je povećanje profita, a na štetu građana koji su slali ponude preko SMS poruka - kazao je Bećirić. - Ta igra sa slanjem najniže jedinstvene ponude mojom zaslugom pojavila se u Srbiji, pošto je nešto slično već bilo u Bugarskoj. Došao sam na ideju da je mogu priređivati i zaraditi na provajderskim uslugama. Kum i ja smo se sastali sa predstavnicima bugarske firme sa kojima smo osnovali zajedničko preduzeće. Zatražili smo mišljenje od Ministarstva finansija da li je SMS licitacija igra na sreću ili ne, i kad smo dobili odgovor da nije rešili smo da projekat ponudimo TV kućama.

Bećirić je kazao da su kontaktirali i sa Sašom Popovićem, direktorom „Grand produkcije“, koji je takođe tražio mišljenje ministarstva, da bi po dobijenom odgovoru prihvatio da se takmičenje uvrsti u emisiju „Grand šou“. Zaključili su ugovor, a Bećirićeva firma je trebalo da obezbedi potrebne tehničke uslove kako bi sve funkcionisalo kako treba.

LAŽNI DOBITNICI TAČNO je da su se u javnosti pojavljivale druge osobe kao dobitnici - istakao je Bećirić. - Shvatio sam da bih ugrozio kredibilitet igre ukoliko bih se ja stalno pojavljivao i da bih možda navukao na vrat kriminalce. Bećirić je naveo i da je takozvanim glumcima koji su se pojavljivali u ulozi dobitnika preko svog rođenog brata Ognjena Petra Todorovića i Marijane Mijanović slao novac kojim bi častili prijatelje zbog dobitka, a davao im je i mobilne telefone da bi se predstavljali kao dobitnici.

- SMS licitacija je postala veoma popularna, što je donosilo sve više novca - rekao je optuženi. - Bili smo iznenađeni kad je Ministarstvo finansija posle izvesnog vremena poslalo mišljenje da se, ipak, radi o igri na sreću. Izgubili smo unosan posao, meni je moja igra oteta. Nešto kasnije, Popović me je obavestio da će nastaviti sa SMS licitacijama, ali sa Lutrijom. Postalo je jasno da smo nekorektno izbačeni iz posla u koji sam uložio znanje i energiju.

Optuženi je opisao da je počeo sam da šalje ponude kako bi dokazao da je u pitanju takmičarska igra u kojoj učestvuje više „jakih igrača“. Počeo je da koristi više telefona, a tek kad je „ubacio“ 20 aparata, kako je rekao, postao je ravnopravan igrač sa drugima. Vremenom, kaže, osmislio je i program kojim je mogao da radi, umesto da se, kao do tada, služi olovkom i papirom za izračunavanje najniže ponude, što je i bio krajnji cilj igre.

Bećirić je kazao da je uspeo da dobije pet stanova i 125 automobila.

- Priređivači su praktično otvorili ceo sistem sa javnim objavljivanjem statistike igre - rekao je optuženi. - Pored toga, obaveštavali su kajronom na dnu ekrana igrače da li je njihova ponuda veća ili manja od trenutno najniže jedinstvene ponude, što nije bilo propisano pravilima igre. To mi je omogućilo da binarnom pretragom lako pogodim najnižu jedinstvenu ponudu. Tako je moguće iz najviše 14 pokušaja pogoditi najnižu jedinstvenu ponudu u intervalu od 0 do 4.000. Recimo, gađam 2.000, oni stave trouglić u kajronu da je najniža jedinstvena ponuda veća, gađam 3.000, kažu da je manja, gađam 2.500... I tako dođem do najniže jedinstvene ponude.

OPTUŽENI PORED Bećirića, optuženi su i njegov rođeni brat Ognjen Petar Todorović, zatim Marijana Mijanović, Miloš Banduka, Marko Banduka, Miloš Mirić, Darko Dragosavljević, Boško Ivošević, Viktor Vickov, Vladimir Sladić, Miloš Đuran, Nenad Vuković, Bojana Tutunović, Mile Jakšić, Marko Vukojević, Robert Balaž i Milica Mirić.

Objasnio je kako je zaključio da drugi veliki igrači ne koriste metod binarne pretrage, nego šalju poruke po redu, što mu je dalo prednost. Naveo je da je u slučajevima kad dobije obaveštenje da je njegova ponuda jedinstvena najniža imao dve strategije - da ne šalje više poruke (ali onda ne bi znao da li se status izmenio do kraja igre) ili da nastavi sa slanjem.

- Sreća ne postoji, nego je to licitacija - rekao je na suđenju optuženi. - Sreća je kad se izvlače kuglice iz bubnjeva. Svaka moja pobeda bila je dokaz da to nije bila igra na sreću. Sve sam radio legalno i nisam kršio pravila igre jer bih bio isključen, i platio sam sve poruke. Mojom strategijom nadmudrio sam ostale velike igrače, kao u šahu.

Kazao je da je po kolu slao prosečno 4.725 poruka sa više desetina telefona povezanih na kompjutere, kao i da je gubio u slučajevima kada bi padao sistem priređivača ili bi ga drugi igrači pobedili strategijom.