PODGORICA - Od 31. jula 1993. godine do danas traje tragična drama u kojoj glavnu ulogu igra poznati glumac Žarko Laušević. On je te večeri u podgoričkom kafiću “Ejpl” ubio 20-godišnjeg Dragora Pejovića i Radovana Vučinića (21), a ranio Andriju Kažića, tada 24-godišnjaka.
Žarko Laušević danas živi u Americi i, prema nekim informacijama, ima nameru da se vrati u našu zemlju, ali se može čuti i da neće.
Po jednoj verziji, plaši se osvete, po drugoj - vreba ga poternica Višeg suda u Podgorici, po kojoj bi trebalo da odmah bude upućen na izdržavanje kazne od 13 godina zatvora.

KONAČNA REČ
- Nije mi poznato da je protiv Žarka Lauševića podignuta poternica. Međutim, ja sam pre nekoliko godina bio u veću Vrhovnog suda, koje je Lauševiću preinačilo kaznu sa četiri na 13 godina zatvora, čime je suđenje njemu završeno - rekao nam je Ivica Stanković, predsednik podgoričkog Višeg suda. - U pritvoru je proveo nešto više od četiri godine. Da li je poternica za njime raspisivana, morate pitati na drugom mestu.
Ni Milan Radović, njegov prethodnik na funkciji predsednika Višeg suda, ne zna da li je raspisivana poternica. Po njegovom tumačenju, presuda Vrhovnog suda, kojom je Laušević 30. marta 2001. godine osuđen poslednji put, zbog visine kazne, mora da sadrži meru obaveznog pritvora.
Slučajni susret grupe podgoričkih mladića sa Žarkom Lauševićem i njegovim bratom Branimirom, u restoranu brze hrane, završen je tragedijom koja je bila predmet suđenja gotovo osam godina.
Lauševićima su presude donošene pet puta: Žarko je prvobitno, u jesen 1993. osuđen na 13 godina, Branimir na dve, i ta presuda je i posle žalbi potvrđena.
Zatim je tadašnji Savezni sud poništio te presude, a na novom suđenju, u februaru 1998. godine, pred većem sudije Svetlane Vujanović, kazne su drastično smanjene: Žarko je osuđen na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane, dok je Branimir oslobođen. Isto veće i sudija potvrdili su tu presudu, 28. oktobra 1999. ali je i takvu odluku, na žalbu i tužioca i odbrane, poništio Vrhovni sud.
Konačno, 30. marta 2001. godine, Vrhovni sud je preinačio kaznu Žarku na 13 godina, a Branimir je i ovog puta oslobođen.

BOL I KAJANJE
TRI godine ranije, međutim, u vreme kada je visina tadašnje kazne to dozvoljavala, Žarko Laušević je izašao na slobodu i ubrzo zatim otišao u inostranstvo.
- Nisam izgovorio svoju završnu reč na ovom poslednjem suđenju. A, hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju doživljavaju - kazao je Laušević u jedinoj ispovesti novinarima pred odlazak u inostranstvo, pre četiri godine. - Znam da bol ne čuje, ali ne bi bilo od mene srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije... U crkvi uvek upalim tri sveće: za oca i njih dvojicu. Mora biti da smo nešto teško zgrešili sva trojica. I njih dvojica i ja, pa nas je Bog tako sastavio: da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama...
Žarko Laušević je u Spuškom zatvoru i kaznionici u Požarevcu proveo četiri godine i sedam meseci. Vesti iz NJujorka, gde danas živi, o eventualnom povratku su kontroverzne.