Krkobabić potpisao 58 ugovora o dodeli podsticajnih sredstava zadrugama u Srbiji

JOŠ 58 zadruga dobilo je novac za unapređenje svog rada! Na svečanosti u sali "Beograd" Palate "Srbija", ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, potpisao je u ponedeljak ugovore za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama iz čitave Republike - Vojvodine, centralne, istočne, zapadne i južne Srbije.

Ukupno 667,2 miliona dinara dobilo je osam stočarskih zadruga, devet voćarskih, 14 ratarskih, sedam povrtarskih, šest pčelarskih, zadruga koja se bavi hortikulturom i 13 zadruga koje će sredstva koristiti za više faze prerade proizvoda. Bespovratna sredstva, pre svega za tehnološki iskorak, dobile su i dve složene zadruge, sa teritorije centralne Srbije i iz Vojvodine.

Pročitajte još - Zadruge kao na Zapadu

Prema rečima ministra Krkobabića, projekat "500 zadruga u 500 sela", sa 605 novoosnovanih zadruga od svog početka 2017. godine, premašio je sva očekivanja tima i vratio poverenje u zadrugarstvo u Srbiji. Za tri godine bespovratnim sredstvima pomognut je rad 152 zadruge, a cilj projekta je da se sela u Srbiji spasu pražnjenja i odumiranja.

- Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.

Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednici Zadružnog saveza Srbije i Vojvodine, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su stavili potpise na ugovore.

OPSTANAK SELA

BEZ dobrih zadruga nema ni opstanka sela - rekao je Krkobabić. - Prosečna porodična gazdinstva ne prelaze pet hektara, na jugu Srbije 2,4 hektara, pa su zadruge neophodne da bi ti domaćini udruženi postali značajni robni proizvođači. Važno je pospešiti proizvodnju i izvoz gotovih proizvoda, a ne sirovine. Za zaustavljanje pražnjenja sela potrebna su nam sredstva, ali i snažna volja.