DRŽAVA će konačno da se pozabavi domaćim tržištem kapitala. Dijalog Beogradske berze i države počeo je ove godine formiranjem radne grupe, koja treba da izradi nacionalnu strategiju za razvoj tržišta kapitala. Ovo je bila jedna od tema 18. Međunarodne konferencije Beogradske berze.

Oporavak srpskog tržište biće detaljno isplaniran u akcionom planu, koji nas očekuje najkasnije do sledećeg leta. Tržište kapitala preduzećima može da obezbedi jeftin dolazak do novca za poslovanje, bez visokih kamata na pozajmice, a zainteresovanim investitorima - mogućnost da svoj novac ulože u nešto mimo bankarske štednje.


PROČITAJTE JOŠ - Mali: Nova fiskalna pravila do 2020.

- Istražili smo u uporedivim ekonomijama šta je dalo rezultat i predložićemo niz fiskalnih podsticaja, a na državi je da proračuna na koji način će se to stimulisati - rekao je Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

Prema njegovim rečima, jedna od mera mogla bi biti izjednačavanje tretmana državnih i korporativnih dužničkih hartija po pitanju plaćanja poreza na kapitalnu dobit. On se, naime, ne zaračunava na državne obveznice, dok se na privatne naplaćuje.

- To bi bilo malo odricanje od budžeta, jer korporativnih držničkih hartija gotovo da i nema - rekao je Krneta, navodeći da se na berzi, od privatnih obveznica, trenutno nalaze samo one koje je emitovala jedna banka.

PROČITAJTE JOŠ - Jagma za akcijama Aerodroma, ali uz drastično obaranje cene

Krneta je naveo da je predlog i da se za one kompanije koje uđu u proces inicijalne javne ponude ili koje žele da se dokapitalizuju na berzi u određenom procentu redukuje porez na dobit preduzeća.

On je ukazao da je stanje na tržištu kapitala u Srbiji jako loše, a kao ključni razlog naveo je nedostatak investicionih alternativa.


Foto Tanjug/S.Radovanović

- Ove godine slavimo 125 godina postojanja Beogradske brze, ali nova generacija ima problem da održi to nasleđe prikupljanja kapitala, finansijske pismenosti - istakao je Krneta, podsećajući da je krajem 2018. na berzi bila prva inicijalna javna ponuda koja dolazi iz privatnog sektora nakon 78 godina, kao i da istovremeno nijedna privatizacija u Srbiji nije sprovedena na berzi.

STRUKTURNE REFORME

Srbija ima trend rasta između tri i 3,5 odsto što je manje od zemalja centralne i istočne Evrope, a ima stvarni potencijal da raste oko pet odsto, rekao je juče na berzanskoj konfrenciji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. On je istakao da bi rastom od oko pet odsto Srbija sustigla zemlje centralne i istočne Evrope što je, smatra, moguće, ali ističe da su za to potrebne strukturne reforme.

PAD DOMAĆIH INVESTICIJA

NA konferenciji berze učestvovao je i predsednik Kluba privrednika Zoran Drakulić. On je istakao da je zastrašujući podatak to što pada nivo domaćih privatnih investicija, kao i da privrednici nemaju ambijent koji bi im omogućio da imaju poverenje da ulažu u Srbiji, pa tako imamo trend bega domaćeg kapitala na okolna tržišta - Bugarsku, Sloveniju i Hrvatsku.