SVE ih je manje na ormanu, a sve više u destileriji. U Srbiji se godišnje ubere između 10.000 i 13.000 tona dunje, ali i sa tolikim prinosom spadamo u prvih pet proizvođača u Evropi i desetak u svetu. Privodi se kraju prikupljanje ovogodišnjih plodova, a prinos će, pre svega zbog vremenskih uslova, biti ispod proseka. Dunja poslednjih godina, ipak, vraća popularnost, jer je dunjevača sve omiljenija, a i dostupne su nešto otpornije sorte ovog voća.

Stručnjaci objašnjavaju da se proizvođači vraćaju dunji, jer ne spada u previše zahtevno voće. Imaju sigurno tržište, a i cena između 30 i 40 dinara po kilogramu za industrijsku upotrebu obezbeđuje zaradu.

Pročitajte još - Srpska rakija na stolu najmoćnijih Rusa: Osvaja veliko tržište, ali je koči jedan problem

- Ova godina će biti ispod proseka po prinosu. Bilo je loše vreme u doba cvetanja i oštetila je rutava buba, koja naročito voli cvet dunje - objašnjava Mihailo Nikolić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Ljudi se vraćaju uzgoju dunje iz više razloga. Prvo zbog sve veće popularnosti dunjevače, mada bih lično više voleo da je zbog soka i džemova. Gaji se tradicionalno u vranjskoj dolini, gde sada imamo i 200 hektara novih zasada. I dalje je ima između Čačka, Kraljeva i Kragujevca, ali se seli i na druge lokalitete. Obnavljaju se zasadi, a prednost je što ona nije mnogo zahtevna voćka. Kada bi se pravila lista koje su jednostavnije vrste za uzgoj, ona bi bila na trećem mestu.

Struka, kaže, da drvo dunje, u idealnim uslovima, i uz brigu, pun prinos može da da već od pete godine. Prinos po hektaru je od 30, pa do čak 50 tona. Kuburimo sa konzumnom dunjom, pa je većina plodova u prodavnicama stigla iz - Turske.

Lak uzgoj bio je ključni motiv Goranu Radojičiću, iz okoline Jagodine, da krene u uzgoj dunje.

Pročitajte još - Srpska rakija u Kini

- Pod dunjom imam hektar zemlje i mlad je zasad - objašnjava Radojičić. - Ovo je peta godina i upravo sam završio berbu. Ubrao sam osam tona i sve ću prodati destileriji za rakiju. Dobijam od 30 do 50 dinara po kilogramu. Ono što sam izneo na pijacu, prodao sam od 120 do 150 dinara po kilogramu. Zasadio sam 680 sertifikovanih sadnica. Svaka je koštala dva i po evra. Čeka me još uvođenje sistema navodnjavanja, jer je ova godina bila sušna i pokazala mi je da je zato prinos loš. Na delu pod navodnjavanjem, plodovi su bili jedri, krupni i zdravi. Na ostatku njive, dunje su bile jedva veće od šljive.

"JAČA" OD MRAZA

DUNjA je lekovita i korisna i to se zna od davnina - ističe profesor Mihailo Nikolić. - Proizvođači joj se vraćaju i zato što su dostupne bugarske sorte koje su manje osetljive na bakteriozno oboljenje erviniju. Prednost je i što dunji ne smeta prolećni mraz, jer poslednja cveta.