MESNA industrija u Srbiji trenutno je u velikoj krizi. Pojava zarazne bolesti - afričke kuge svinja, samo je produbila agoniju u kojoj se domaći prerađivači nalaze. Uz to, uvoz prerađevina iz inostranstva gotovo da nekontrolisano raste.

Sve to bi u velikoj meri moglo da bude i posledica višedecenijskog smanjenog svinjskog fonda. Nedostatak mesa za sirovine je iz godine u godinu sve veći, pa celokupnu situaciju dodatno pogoršava pojava afričke kuge svinja.

- Država intenzivno radi na otvaranju visokoplatežnih tržišta, jer samo ako imamo dobrog kupca, imamo i osnov za podizanje stočarstva u Srbiji - rekao nam je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Važno je da proizvođači dobiju dobru cenu. U tom smislu dobar dokaz jeste i priča sa Turskom. Uspostavljen je i izvoz u Kinu.


PROČITAJTE JOŠ -Nedimović o sporazum sa EAEU: Nove mogućnosti za Srbiju


Naše firme imaju dobre ugovore sa njima. Na taj način dobijamo stabilno tržište, koje je u stanju da povuče sve što mi proizvedemo. Postoji i posebna Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja, radi privlačenja direktnih ulaganja u proizvodnju prehrambenih proizvoda. Vlada je to donela kao podsticaj za kompletnu investiciju u prehrambenoj proizvodnji.

Kako kaže sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović, svinjskog mesa proizvedemo oko 300.000 tona godišnje. Inače, prošle godine uvezli smo oko 29.000 tona svinjskog mesa koje se koristi za preradu trajnih i polutrajnih proizvoda.

- Posebno tešku situaciju imamo sa svinjskim mesom, jer nam je ograničen izvoz. Nema prodaje u CEFTA regionu zbog afričke kuge svinja. U Evropu ne možemo zbog vakcinacije protiv klasične kuge, a Rusija je stopirala uvoz od četiri velike klanice u Srbiji, zbog neusaglašene dokumentacije - dodao je Budimović.

Prema podacima Privredne komore Srbije, na osnovu istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa, u periodu od 2014. do 2018. godine, u konstantnom je padu - 2014. iznosio je 16.457.000 evra, da bi u 2018. saldo bio u minusu i to -19.967.000 evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, i za samo četiri godine primetan je značajan deficit.

Situacija nakon pojave afričke svinjske kuge imala je negativan uticaj na celokupnu mesnu industriju u Srbiji. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa i prerađevina iz naše zemlje. Neke države su to uradile potpuno, a neke delimično. Uticaj ove odluke je značajan, pogotovu kada se ima u vidu da je put ka najvećim izvoznim tržištima mesa i mesnih proizvoda, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, trenutno prekinut.

- U nekim zemljama dozvoljen je uvoz samo onih prerađevina koje se tretiraju na određenoj temperaturi i te proizvode mi nesmetano plasiramo od SAD do Australije. Međutim i dalje je na snazi zabrana najkvalitetnijih proizvoda, fermentisanih kobasica, po kojima je "Neoplanta" i poznata širom regiona, ispričao je za "Novosti" Aco Tomašević, direktor kompanije "Neoplanta".

- To će neminovno dovesti do daljeg preventivnog smanjenja stočnog fonda, u našoj zemlji, što će za posledicu imati porast cene mesa. Uz to, desio se i istorijski nezabeležen skok cena sirovine na globalnom tržištu, s obzirom na to da već skoro dve godine afrička svinjska kuga hara dobrim delom Evrope i celokupnim Dalekim istokom - istakao je Tomašević.

Prema njegovim rečima, najnepovoljnija situacija je u Kini, koja je i najveći proizvođač svinjskog mesa na svetu. To je na celokupnu mesnu industriju u Srbiji stavilo dodatni pritisak i dovelo je, u bezmalo bezizlaznu situaciju - ogroman rast svih inputa sa jedne strane i nemogućnost izvoza sa druge strane.

- Kao lider na tržištu mesnih prerađevina, "Neoplanta" neće čekati idealne okolnosti - objašnjava Tomašević. - Nastavljamo sa strategijom vrhunskog kvaliteta naših proizvoda, jer je to jedina ispravna poslovna strategija na duže staze. Sigurni smo da će naši potrošači i to umeti da prepoznaju. Trudimo se svim snagama da smanjimo efekat negativnih dešavanja, da uvažavamo naše zaposlene i prebrodimo novonastalu situaciju. S druge strane, nismo jedini učesnik na tržištu. Ovakva situacija pogodila je snažno sve kompanije koje posluju u mesnoj industriji. Uvereni smo i da će država i nadležno ministarstvo sa svojim organima, u ovom specifičnom trenutku pokazati spremnost da reaguju i da određenim hitnim kriznim merama i saradnjom sa EU i zemljama regiona, pomognu i zaštite domaće proizvođače, ali i sva radna mesta, više hiljada ljudi zaposlenih u ovoj industriji.

Karikatura- Tošo Borković

Kako su nam rekli u kompaniji "Karneks", njihovi priozvodi mogu da konkurišu najboljim proizvođačima u domenu prerade mesa. U Evropi mogu da se kupe njihove paštete i gotova jela, dok "Karneksovih" proizvoda ima i u Australiji i Kazahstanu. Na tržištu Rusije prisutni su dugi niz godina.

- Od juna ove godina, kada je ruska inspekcija donela odluku da postoje neusaglašenosti u standardima, izvoz je obustavljen - ističu u "Karneksu". - To nikako ne znači da naše meso nije bezbedno, već se zamerke odnose na administrativne neusaglašenosti. Što se tiče afričke kuge svinja, "Karneks" ima zatvoren sistem proizvodnje, jer meso potiče sa farmi koje su maksimalno zaštićene.


REALNI SPORAZUMI

AGROEKONOMISTA Milan Prostran ističe da nema ništa protiv da se potpisuju sporazumi o izvozu. Ipak, treba biti realan, jer Srbija u Kinu ne može da izveze mesa ni za polovinu ulice u jednom njihovom velikom gradu.

- Izvoz jeste taj koji vuče razvoj - smatra Prostran. - A, da bismo ozbiljnim izvozom to obezbedili, on mora biti kontinuiran, kvantitativan i da se sporazumi uvek poštuju.