MODERAN, efikasan deo srpske privrede, konkurentan razvijenim zemljama, broji najviše 400.000 zaposlenih. Nasuprot njima je 1,2 miliona ljudi koji rade na selu, u malim firmama, industriji na margini i nisko produktivnim poslovima. Ovo je jedan od problema srpske ekonomije o kome se razgovaralo na danas otvorenom 19. ekonomskom samitu Srbije.


Šef srpske diplomatije Ivica Dačić danas je istakao da će Srbija istrajati na strukturnim reformama, stabilnoj fiskalnoj politici i promociji investicija.


- Značajni napori ulažu se u osavremenjivanje i pojednostavljenje sistema upravljanja na svim nivoima državne uprave uvođenjem digitalizacije, kako bi preduzeća, što lakše obavljali svoje delatnosti - rekao je Dačić. - Kao ministar spoljnih poslova, mogu da istaknem da se Srbija i kroz svoj spoljnopolitički nastup kontinuirano dokazuje kao pouzdan partner i faktor mira, stabilnosti i saradnje u regionu, što je, smatram, neizostavan uslov za ekonomski prosperitet bilo koje zemlje ili regiona.


PROČITAJTE I: Republička direkcija traži zakupce za 27 nepokretnosti


Osnivač Centra za napredne ekonomske studije Kori Udovički upozorila je da je u Srbiji sačuvan mali broj stručnih ljudi, a oni su u svakoj državi kapacitet za razvoj.



PET ODSTO NAJMANjE DOMAĆI i strani privrednici poručuju da je Srbiji potreban rast od pet odsto BDP-a godišnje, ali i da se mora povećati nivo domaćeg ulaganja. Veruju da je to moguće jedino obezbeđivanjem jednakih uslova na tržištu za sve kompanije i poštovanje zakona i procedura.

- Danas imamo efikasan deo privrede koji odgovara razvijenim zemljama sa većim BDP-om, ali koji broji 300.000 do 400.000 ljudi, a firme su uglavnom locirane u Beogradu i Novom Sadu - istakla je Kori Udovički. - Zabrinjavajuće je što oko 1,2 miliona ljudi u Srbiji rade na selu, u malim firmama, na maraginalnim, na pozicijama koje ne stvaraju dodatnu vrednost. Oko 150.000 zaposlenih koji rade u javnim preduzećima uglavnom nisu produktivni, dok oko pola miliona ljudi radi u prehrambenoj industriji koja nije prva liga. Visokoproduktivne firme došle su u Srbiju u ranoj tranziciji, Srbija se jeste transformisala, ali i je istovremeno izgubila, jer trenutno nema mogućnost za ponovno stvaranje kapaciteta za ljude na nisko produktivnim poslovima.



ZRELI ZA POPIS INVESTICIJA


VLADIMIR Vučković, član Fiskalnog saveta, ocenio je da je dobro što javne investicije rastu, ali njihov dobar deo odlazi na kupovinu opreme za sektor bezbednosti.


- Tako manje novca ostaje za osnovne infrastrukturne investicije kojoj pripada i komunalna infrastruktura - smatra Vučković. - Zreli smo za jedan popis javnih investicija koji će biti predstavljen javnosti i kredibilno ocenjen i diskusiju koje su potrebe, a koliko zapravo novca za to ima.