ZBOG kršenja zakona i stvaranje opasnosti po zdravlje ljudi, dozvole za upravljanje otpadom sve češće se oduzimaju firmama u Srbiji. Za manje od dve godine oduzete su 52 licence, dok je ranije to bila prosečno jedna dozvola godišnje. Da to nije dovoljno, da su potrebni stroži kriterijumi i veći broj inspektora, kažu, za "Novosti", iz ekoloških udruženja.

Aktivne dozvole za sakupljanje, prevoz, skladištenje i odlaganje otpada trenutno ima više od 2.000 firmi u Srbiji. Od 2013. godine do danas, oduzeto je ukupno 87 licenci.


PROČITAJTE JOŠ: Ispovest čoveka koji je otkrio aferu “Indeks”: Mučili su me i maltretirali mi ćerku, ali opet bih uradio isto

- Firme koje se bave upravljanjem otpadom dužne su da to čine pod određenim uslovima - kažu, za "Novosti", iz Agencije za zaštitu životne sredine. - Preduzeća kojima je dozvola oduzeta, nisu postupala po pravilima i kršila su odredbe zakona.

Povećan broj oduzetih dozvola direktno je u vezi sa izmenama i dopunama zakona koji se odnose na ovu oblast.

- Ne postoji namerna tendencija da se dozvole oduzimaju, već samo da se usaglase sa zakonom - kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine. - Zbog izmene zakona i sve veće saradnje sa drugim institucijama, broj dozvola koje se gube veći je nego ranije.

Ugrožavanje životne sredine i nezakonito skladištenje opasnog otpada neke su od odredaba koje se najčeće krše. Ova vrsta otpada dolazi pretežno iz hemijske i farmaceutske industrije, ali i iz domaćinstava.

- Za veliku količinu takvog otpada se ne zna gde završava - kaže za "Novosti" Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije. - Često se nalazi na deponijama, u prirodi, zakopan u njivama i u krugu napuštenih fabrika.


Ministarstvo zaštite životne sredine započelo je uklanjanje opasnog industrijskog otpada, ali velike količine se i dalje nalaze u fabrikama širom Srbije, tvrdi naša sagovornica.

- Veliki problem u našoj zemlji je otpad koji je godinama skladišten u nekadašnjim industrijskim gigantima, koji su sada u restrukturiranju, stečaju ili su privatizovani - ističe Obradovićeva. - Opasan otpad je prošle godine bio u žiži javnosti kada su pronađene lokacije sa nelegalno zakopanim opasnim otpadom u Obrenovcu, Novom Sadu i Pančevu.

Analize su pokazale da je u velikoj meri toksičan i opasan po zdravlje ljudi.

- Može da kontaminira podzemne vode, zagadi bunare i zemljište - kaže naša sagovornica. - Na taj način dospeva do hrane koju jedemo i vode koju pijemo.

Zbog toga je neophodno postaviti standarde u ekološkoj inspekciji i pooštriti kriterijume, zbog kojih bi broj novoizdatih dozvola bio smanjen.

- Postojeća tehnološka opremljenost firmi u Srbiji trebalo bi da bude proglašena za minimalnu dozvoljenu - kaže Suzana Obradović. - Na taj način, više nećemo stvarati postrojenja koja su još lošija od postojećih, već će se nove dozvole dobijati samo firme sa novijim i boljim uslovima.


PROČITAJTE JOŠ: Mali i MMF: Infrastrukturni projekti apsolutni prioritet Vlade Srbije

OPASNI MONITORI

KANCEROGENE materije prisutne su u tehnološkim uređajima, gumama i motornom ulju.

- Milione litara otpadnog motornog ulja niko ne prerađuje, što znači da završavaju u rekama i zemljištu - kaže Suzana Obradović. - Fluorescentni prah iz televizora i monitora sadrži mnoštvo kancerogenih materija, baš kao i otrovni gasovi koji se ispuštaju tokom paljenja guma.