PROIZVODI sa oznakom zaštićenog geografskog porekla donose direktnu finansijsku korist poljoprivrednicima, odgovarajućem prerađivačkom sektoru i državi, a istovremeno čuvaju kulturni identitet i tradiciju naroda. Srbija ima odličan potencijal da krene tim putem u osvajanje globalnog tržišta, ali je neophodna veća preduzimljivost i primarnih poljoprivrednih proizvođača i naših kompanija.

Tako Senad Mahmutović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede ocenjuje stanje u ovoj oblasti. Cilj Ministarstva je, dodaje, da kroz različite vrste pomoći afirmiše i implementira proizvodnju sa oznakom geografskog porekla, a posebno viši stepen prerade i stvaranje dodate vrednosti.

- Benefiti od toga su bogatiji i uspešniji poljoprivrednik i veći devizni prilivi od izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda - kaže Mahmutović.

Pročitajte još - Etiketa na proizvodu garantuje kvalitet

Mirjana Milutinović, predstavnica Udruženja "Ariljska malina", koje okuplja više od 100 farmera, ističe da bi oznaka geografskog porekla trebalo da pomogne da se njihove maline izdvoje na tržištu i da budu poznate širom sveta.

- Zahvaljujući sistemu sertifikacije, krajnji kupci će biti sigurni da kupuju proizvod vrhunskog kvaliteta koji je proizveden na tradicionalan način - objašnjava Milutinovićeva. - Ovo je značajno za male proizvođače, da se izbore sa konkurencijom i obezbede bolju pregovaračku poziciju o otkupnoj ceni.

Oblačinska višnja Foto N. Živanović


Najveći prerađivač voća u jugoistočnoj Evropi i najveći proizvođač sokova "Nektar" ušao je u projekat zaštite geografskog porekla ariljske maline i oblačinske višnje jer su, kako kažu u tom preduzeću, prepoznali vrednost zaštite i promocije domaćeg voća.

- Mi od tih sirovina želimo da pravimo gotove proizvode čime bi dodata vrednost ostala u Srbiji - rekao je Mihailo Janković, generalni direktor kompanije "Nektar". - To je važno za našu privredu i zemlju koja na hrani treba da gradi svoju budućnost. Treba da cenimo svoje jer imamo mnogo toga na šta treba da budemo ponosni, a to nismo prepoznali, već se često više divimo nečemu što dolazi spolja.

Pročitajte još - Srpska malina po meri Evrope

Stručnjak iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija Emanuel Hidijer istakao je da je 50 milijardi dolara vredno svetsko tržište hrane sa zaštićenim poreklom. Osim ekonomske vrednosti, dodao je, takvi proizvodi podstiču i ruralni razvoj i turizam.

SREMSKI KULEN, SJENIČKI SIR...

U Srbiji ima više od 60 proizvoda sa oznakom zaštićenog geografskog porekla. Među njima su i sremski kulen, sjenički sir, homoljski med, futoški kupus, ali su samo oblačinska višnja i ariljska malina u procesu za dobijanje tog sertifikata i na evropskom tržištu.