DOBOROVOLjNI penzijski fond "Penzija plus" u Crnoj Gori, koji je imao oko 2.250 članova-penzionera sa štednim ulozima, mesecima je zarobljen bez mogućnosti podizanja novca. Blokada štednih uloga članova ovog fonda usledila je zbog neusaglašenosti i konfliktnih odredaba zakona o stečaju i likvidaciji banaka i odredbi o dobrovoljnim penzionih fondovima. Ovi zakonski problemi rezultirali su blokiranjem kompletne imovine fonda "Penzija plus" koja je vredna oko 500.000 evra.

Zbog ovog slučaja mnogi su sa pravom postavili pitanje - koliko je bezbedno ulaganje u ovakve fondove u Srbiji. Ulaganje u dobrovoljne penzione fondove u Srbiji postao je prisutan trend među radno sposobnim stanovništvom, a procenjuje se da danas ima više od 200.000 članova privatnih penzionih fondova.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da se prednost dobrovoljnih penzijskih fondova ogleda u odvojenosti imovine fonda od imovine društva za upravljanje, pa tako ona ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke niti deo likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje, kastodi banke ili drugog subjekta.

- Penzijski fond se ne može tretirati kao štedni račun u smislu da, kada se novac jednom uloži, ne postoji mogućnost da se sredstva podignu sve dok se ne ispuni propisana starosna granica od 58 godina - navode iz NBS.

Kako navode iz ove ključne ustanove, ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove predstavlja vid štednje kojim se ostvaruje dodatna penzija. Redovna penzija ni na koji način nije vezana za ta ulaganja. Član fonda samostalno može da odredi visinu i dinamiku uplata. Visina akumuliranih sredstava na individualnom računu člana fonda uslovljena je visinom uplaćenih doprinosa, dužinom perioda u kome se vrše uplate i ostvarenim prihodom od investiranja.

PROČITAJTE JOŠ - Mladima politika postala dosadna

Penzijski fond se ne može tretirati kao štedni račun u smislu da kada se novac jednom uloži, ne postoji mogućnost da se sredstva podignu sve dok se ne ispuni propisana starosna granica, koja je, prema važećem Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, 58 godina.

- Ukoliko se građani odluče da se učlane u neki od dobrovoljnih penzijskih fondova potrebno je da uporede uslove koje nude različiti fondovi i budu oprezni s primerima iznosa penzija koji mogu biti predstavljeni - objašnjavaju iz NBS. - Osnovni izvor podataka o fondu se nalazi u prospektu koji građani obavezno treba da pročitaju pre potpisivanja ugovora o članstvu jer potpisivanjem ugovora o članstvu potpisuju i izjavu "da u potpunosti razumeju prospekt fonda, kao i naknade koje se naplaćuju". Prospekti se izdaju uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda podležu strogim zakonskim ograničenjima, a sve u cilju postizanja obezbeđenja sigurnosti takvih ulaganja. Imovina fondova odvojena je od imovine društva za upravljanje i obavezno se vodi na računu kod kastodi banke.