Deonica autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Ljiga spremna je za saobraćaj, a u rad će svečano biti puštena sledeće nedelje, 18. avgusta, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Taj deo autoputa od izuzetne je važnosti, jer će, kako su objasnili izvođači ekipi Tanjuga, koja je danas obišla deonicu, rasteretiti saobraćaj na Ibarskoj magistrali, a značajno će približiti Zapadnu Srbiju i Beograd, pošto će se od Obrenovca do Čačka stizati za sat vremena.

"Puštanjem u saobraćaj deonice autoputa od Obrenovca do Ljiga, koja vodi do Čačka, očekuje se značajno rasterećenje saobraćaja na Ibarskoj magistrali, čime bi se i na tom državnom putu značajno poboljšala bezbednost učesnika u saobraćaju", izjavio je za Tanjug Nebojša Pavlović, savetnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.

Trasa autoputa E-763 predstavlja krak Transevropske magistrale koja povezuje njen osnovni pravac od Gdanjska do Atine i Istanbula sa Jadranskim morem i lukom Bar.

Novi autoput od Obrenovca do Ljiga dužine je 62,7 kilometara a čine ga deonice: Obrenovac-Ub dužine 26,23 km, Ub-Lajkovac dužine 12,5 km gde se zbog lošeg kvaliteta prilikom izgradnje deo u ukupnoj dužini od 2,5 km morao sanirati i Lajkovac-Ljig duzine 23,98 km.

Tako će sa deonicom Ljig-Preljina, koja je već u saobraćaju od 18. avgusta, u saobraćajnoj funkciji biti 103,06 km Autoputa E-763 Beograd - Južni Jadran.

" Očekujemo da će do kraja ove godine biti završena deonica Surčin - Obrenovac, a izgradnjom veze Surčina sa Novim Beogradom kao i izgradnjom deonica Preljina-Požega-Boljare biće kompletiran ceo Koridor 11 kroz Srbiju", objasnio je Pavlović za Tanjug.

Deonica Obrenovac-Ljig je projektovana za brzine od 130km/h, širine je 28,4 metra sa brzom, srednjom i zaustavnom trakom i čine je 42 mosta i nadvožnjaka gde je najduži most dugačak preko 580 metara a na njoj je bezbednosti radi i oko 200 km odbojne ograde.

"Deonica je bila prilično izazovna za građevince, izvođače, projektante i nas kao nadzor zato što je na njoj bilo baš zahtevnih delova", rekla je za Tanjug Svetlana Milinski, šef nadzora Deonice 5 ispred Koridora Srbije i objasnila da deonica prolazi kroz aluvijum više reka pa je zato izgrađeno skoro osam miliona kubika nasipa koji su na nekim mestima visoki i po 12 metara



"Činjenica da je ugrađeno skoro 1,7 miliona kubika drobljenog kamenog agregata i 700.000 tona asfalta samo po sebi govori da je izgradnja bila obiman građevinski zahvat", konstatuje ona.



Na ovoj deonici su i 36 pločasta propusta, 91 cevast propust, 44 regulacije vodotokova ukupne dužine oko 22 kilometra, petlje kod Uba, Lajkovc i Ljiga, kao i četiri naplatne rampe.



Ugrađeno preko 80 kilometara cevovoda za odvođenje atmosferskih voda, kao i 95 separatora koji prečišćavaju tu vodu zbog zaštite životne sredine.

Tunel "Brančić" kod Ljiga zbog loše geologije bio je najveći graditeljski izazov na ovoj deonici.



"Ovo je vrlo važna tačka, sam objekat je dužine 960 metara, a pri njegovoj izgradnji izvršen je iskop od 260.000 kubika materijala a ugrađeno je 92.000 kubika betona i preko 5,5 miliona kilograma armature", kaže Svetlana Milinski i dodaje da u svakoj od cevi tunela postoji niša za vozila koja su u kvaru kao i veza između tunelskih cevi u slučaju incidentne situacije.



Tunel "Brančić" puštanje saobraćaj dočekuje sa najsavremenijom opremom koja će iz novoizgrađenog tehničko-operativnog centra obezbediti stalno praćenje i upravljanje saobraćajem od petlje Ljig do izlaska iz tunela .



"Za to praćenje postoji 13 scenarija a oprema je na vrlo visokom tehnološkom nivou", kaže ona i dodaje da osim tri redovna režima rada postoje i režimi za potencijalne incidentne situacije kao što su zastoj, pokvareno vozilo, strani predmet ili pesak na kolovozu.



Ona ističe da je vrlo važno da se iz centra lako upravlja režimom saobraćaja u tunelu u slučaju požara, pojave dima i ugljen monoksida i dodaje da je ta deonica pod nadzorom 24 sata.