Kako se boriti protiv nelegalne trgovine na internetu?

U Tržisnoj inspekciji za Tanjug kažu da će u narednom periodu fokus biti suzbijanje nelegalne trgovine putem interneta i da će im u velikoj meri taj posao olakšati usvajanje Zakona o poštanskim uslugama budući da je veliki problem to što je tesko utvrditi identitet osobe koja prometuje takvu robu jer najčešće ostavljaju lažne podatke.

Taj zakon, inače, propisuje obaveznu identifikaciju lica koje šalje paket, kao i onog koji ga prima.

Načelnik u Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Mirjana Damjanović kaže da je Vlada Srbije pokrenula Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije naročito preko interneta, te da tržišna inspekcija ima aktivnu ulogu u tome.

"Pregledamo sajtove, kontrolišemo šta se oglašava i obaveštavamo druge nadležne organe u slučaju da uočcimo oglašavanje robe koja nije u nadležnosti sektora tržisne inspekcije, poput lekova za koje recimo, obaveštavamo Ministarstvo zdravlja", kazala je Damjanović za Tanjug.

Ona navodi da se trgovina uglavnom "preselila" na internet i da se i tržišni inspektori moraju tome prilagoditi i u saradnji sa drugim organima sprečiti, odnosno kažnjavati takve slučajeve.

Kaže da postoje utvrđene procedure za to, ali da je problem što ta lica ostavljaju uglavnom lažne podatke pa je teško utvrditi ko stoji iza toga.

PROČITAJTE I: Odzvonilo lažnim sniženjima

Damjanović kaže da se nadaju što skorijim izmenama zakona o poštanskim uslugama koje će omogućiti lakšu identifikaciju lica koja se bave prometom različitih proizvoda i koja neće moći ubuduće da se predstavljaju lažnim imenima.

"Oduzeli smo više stotina hiljada paklica, tona duvana od lica koje smo zatekli ili imali saznanja da to rade. Kada imamo podatke da se to najčešće nalazi u kućama, pribavljamo nalog suda da možemo da uđemo u taj objekat", kaže sagovornica Tanjuga.

Inače, od prvog dana avgusta i tržišni inspektori zahvaljujući stupanju na snagu Zakona o trgovini imaju novitete u radu pa tako više neće morati da pokažu legitimaciju kada ulaze u neki objekat.

Tržišni inspektori sada imaju mogućnost da kao tajni kupci obilaze radnje i beleže uočene nepravilnosti- od toga da li je radnja pravno registrovana do neizdavanja fiskalnih racuna, pogrešne gramaže i svega onoga što se građanima može dogoditi prilikom kupovine.

"Sada imamo ovlašćenja da postupamo kao prikriveni kupci, da se ne predstavimo, ne najavimo, već pojavimo kao potrošac i vidimo kako se poštuje zakon", objašnjava Damjanović.

Mirjana Damjanović

Noviteti u radu su i mogućnost da inspektori izdaju prekršajne naloge, a u cilju bržeg i efikasnijeg okončanja postupka.

Najčešći uočeni problemi tokon nadzora su vođenje evidencije, neposedovanje isprava o nabavci robe, ili to da nisu registrovani.

Kako kaže Damjanović, nedovoljno je inspektora i u tržišnoj inspekciji se nadaju da će do kraja godine, ali i sledeće imati mogućnost da se zaposli veći broj nijih.

"Dosta je privrednih subjekata i mnogo su složenije kontrole zbog toga, pa samim tim i inspekcijski nadzori i pribavljanje dokaza duže traju", rekla je ona.

Ističe da cilj nije samo suzbijanje nelegalne trgovine, već sprečavanje nelojane konkurencije.

"Nije cilj samo puko kaznjavanje, nego da promovišemo i favorizujemo one koji poštuju zakon", ističe Damjanović.