SRBIJI ne treba liberalizacija Zakona o GMO i ne treba da podlegne pritiscima jakih lobista. Naši zvaničnici, međutim, ne misle tako. Gotovo svakodnevno najavljuju da ćemo morati da menjamo zakonske regulative ukoliko želimo da postanemo članica Svetske trgovinske organizacije ili deo Evropske unije, i da dozvolimo promet GM hrane. Pojedini čak smatraju da se oko GMO "diže preterana prašina".

S druge strane, stručnjaci smatraju da je naša zemlja daleko i od STO, ali i od EU, i da ne treba da "juri pred rudu". Ne treba podsećati da je Srbija u svetu prepoznata kao dobar porizvođač konvencionalne hrane i da takva treba da ostane. Čak ni članstvo u STO nije dovoljan razlog da se dozvoli promet GM proizvoda, jer i među državama članicama STO ima onih koje imaju potpunu zabranu proizvoda i hrane koji imaju veze za genetičkom modifikacijom.

Prema rečima publiciste Mare Knežević Kern, prvi problem je što između GM semena i domaćih sorti nema suživota i dolazi do trajne kontaminacije susednih imanja. A, da li nam je GM hrana potrebna, naša sagovornica kaže da to država mora da proceni, uključujući i one kojih se to najviše tiče.

ZABRANA ZEMLjE koje imaju potpunu zabranu prometa, upotrebe i uzgoja GMO su Alžir, Butan, ali i članice Svetske trgovinske organizacije - Venecuela, Zimbabve, Kenija, Kirgistan, Madagaskar, Peru i Rusija, koja je praktično ograničila promet. Apsolutnu zabranu zasada ima i Srbija.

- Tu se postavlja pitanje nacionalne bezbednosti, jer će u bliskoj budućnosti korporacije, vlasnici patenata, odlučivati o tome po kojoj ceni će nam prodavati seme i da li će nam ga uopšte prodavati - upozorava Mara Knežević Kern. - Ko kontroliše hranu, kontroliše čovečanstvo. Paragvajski predsednik Fernando Lugo morao je da ode sa vlasti, čim je pokušao da sprovede agrarnu reformu i zabrani uzgoj GMO. Sličan proces odvija se u Brazilu. Koncerni već kontrolišu 67 odsto svetskog tržišta semena, ubrzano patentirajući svako seme koga se dočepaju, zahvaljujući "pravu na intelektualno vlasništvo", iako se samo radi o krađi. Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, pre nekoliko godina, predstavnica američke ambasade pretila je prisutnima da ćemo morati da prihvatimo GMO "milom ili silom".

PROČITAJTE JOŠ - KAKVU HRANU JEDEMO: GMO i u šniclama?

Kako nam je ispričala Mara Knežević Kern, Srbija još odoleva. Ipak, pitanje je momenta kada će tome biti kraj.

- Svaka ucenjivačka politika skupo košta generacije što dolaze - ističe Mara Knežević Kern. - Ekonomski aspekt ne sme biti odlučujući. Jer cena semena uvećana za cenu pratećeg paketa, bez koga seme neće ići, a to su herbicidi, pesticidi i veštačko đubrivo. Seme je samo trećina troška. Na toj njivi, ako poljoprivrednik odustane neće biti lako vratiti se na staro seme. Čak i ako polen pređe na njivu komšije, na njoj niče GMO za koji vlasnik neželjenog uljeza plaća proizvođaču semena, kao da ga je kupio, umesto da naplati odštetu zbog kontaminacije. Ova okupacija ostavlja trag na bezbednost budućih pokolenja, kao što smo dobili u paketu osiromašeni uranijum. Niko nema argumente zbog čega bismo se upustili u tu avanturu bez srećnog kraja, osim što nam nalažu da to prihvatimo. Svakako, o tome se ne bi smelo govoriti bez nacionalnog konsenzusa.

Agroekonomista, prof. Miladin Ševarlić, objašnjava da je Srbija suficitarna u proizvodnji poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i da nema potrebe da liberalizuje GMO. Ni za ljude, a ni za životinje.

- Ne postoji nijedno dugoročno istraživanje nezavisnih naučnih instituticja koje je dokazalo da su GM hrana i proizvodi od GMO zdravstveno bezbedni za ljude - govori profesor Ševarlić. - Naprotiv, sva nezavisna istraživanja, čak i ono koje je 2012. godine objavio čuveni profesor Seralini, ukazuju na katastrofalne posledice eksperimenata na pacovima i GM kukuruzu. Zbog čega, ako tvrde da to nije tačno, nijedna multinacionalna kompanija nije sprovela neki novi eksperiment da to opovrgne.

Što se tiče Srbije i članstva u STO, profesor Ševarlić kaže da liberalizacija GMO nije jedini uslov naše zemlje za članstvo. Pregovori STO sa Srbijom prekinuti su 2013. godine, a umeđuvremenu su primljene nove članice, od kojih svaka može da postavi neki novi uslov Srbiji.

- U svetu je 10 država zabranilo uvoz, preradu, promet i uzgoj GMO i proizvoda od GMO - kaže prof. Ševarlić. - Među njima je i Srbija, ali i pojedine države članice STO. Zašto onda i njih ne isključe ako je to uslov?

PROČITAJTE JOŠ - STRUČNjACI UPOZORAVAJU: Već jedemo GM hranu iz uvoza, jeste rizik po zdravlje; pitanje je da li želimo da budemo vazalna ili suverena država?

MERKAJU SRPSKU ŠLjIVU

KOD nas su već nasrnuli na šljivu, nudili nam "slatku medenu" i modifikovanu, da bude bolja od naše, kaže Mara Knežević Kern.

- Čačanski institut je pre nekoliko godina započeo saradnju sa kompanijom iz Amerike, koja je nudila novu sortu "slatka medena", ubeđujući nas da je mnogo bolja i slađa od naših šljiva. Dokle se stiglo ne znam, ali je sigurno da samo čekaju povoljan trenutak da zauzmu poziciju.