Pregovori Unije poslodavaca Srbije sa sindikatima o minimalcu počeće tokom avgusta pošto će u septembru u okviru Socijalno - ekonomskog saveta biti razmatrana visina minimalne cene rada za 2020, kažu u UPS-u.

UPS je tokom jula tradicionalno realizovao konsultacije i istraživanje stavova poslodavaca sa ciljem da se sagledaju stavovi privrednika po pitanju visine minimalne cene rada u Srbiji.

Predloženi iznosi minimalne cene rada kreću u rasponu od 160 do 300 dinara po radnom času, ali je najveći broj privrednika predložio rast od 10 odsto uz poreske olakšice koje očekuju, pokazuju rezultati istraživanja koje je objavio UPS.

PROČITAJTE JOŠ - Vučić: Do kraja godine prosečna plata će biti 510 evra

U skladu sa Zakona o radu, minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalnoekonomskog saveta, uz obavezu da se naročito uzmu u obzir parametri - troškovi života, kretanje prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšti nivo ekonomske razvijenosti zemlje.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

Sagovornici u istraživanju su bili vlasnici i direktori preduzeća, direktori ljudskih resursa u kompanijama, preduzetnici kao i predsednici poslovnih udruženja.

Dobijeni rezultati pokazuju da se stavovi poslodavaca u velikoj meri razlikuju i dok privrednici iz sektora tekstilne industrije i trgovine smatraju da nema osnova za rast minimalne cene rada, poslodavci iz prerađivačkog sektora smatraju da minimalac treba povećati, ali za onaj procenat za koji budu rasterećeni poreza i doprinosa na zarade.

Prostora za rast zarada ima najviše kod poslodavaca koji poslovnu delatnost obavljaju u Beogradu ili na teritoriji Vojvodine, dok je najmanje očekivan rast zarade kod poslodavaca u Istočnoj i Južnoj Srbiji, gde svega 10 odsto anketiranih poslodavaca smatra da je moguće povećati minimalnu cenu rada.

Prema dobijenim odgovorima, 46 odsto anketiranih privrednika je zauzelo pozitivan stav prema rastu minimalne cene rada od čega 22 odsto uslovljeno umanjenjem poreza i doprinosa ili uvećanjem neoporezivog dela zarade.

Pozitivan stav su u najvećoj meri zauzeli privrednici iz sektora mikro i malih privrednih društava dok je svega 30 odsto velikih i srednjih kompanija pozitivno ocenilo rast minimalca, najviše stranih investitora.

Do sada se pokazalo da je jedan od ključnih razloga koji utiču na visinu plata u privatnom sektoru, a posebno kod privrednih društva koja se bave proizvodnjom, najčešće tekstilnom industrijom, nelojalna konkurencija.

Iz tog razloga veliki broj poslodavaca ističe neophodnost jačanja inspekcijskih institucija, a posebno njihove kontrolne funkcije uz oštrije kaznene mere i ravnopravni status svih privrednika bez izuzetka i privilegovanih privrednih društava.

Prema oceni poslodavaca na rast, ne samo minimalne cene rada, zarada u privatnom sektoru generalno posmatrano najviše može uticati povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje poreza i doprinosa koje bi po njihovom mišljenju uz beskompromisnu borbu sa “radom na crno” proširilo lepezu budžetskog zahvata i doprinelo većem prihodovanju države.

Takođe, brojni parafiskalni nameti i neujednačenost lokalnih dažbina nepovoljno utiču na razvijanje privrednog ambijenta.

Sva istraživanja koja su rađena u poslednih par godina u saradnji sa poslodavcima za zaključak su imali povećan broj deficitarnih zanimanja, nedostatak kadrova na tržištu rada i obrazovni sistem koji ne prati promene na tržištu rada.

Broj oglašenih poziva za zaposlenje je u porastu, čak je za 35 odsto veći u odnosu na prethodni period, dok je broj prosečnih prijava po oglasu u padu.

U tom smislu nisu čudni komentari poslodavaca koji smatraju da u ovakvim okolnostima minimalna cena nema smisla i da je tržište to koje formira cenu rada, navode u UPS-u.

Prema mišljenju poslodavaca, rešenja koja mogu u velikoj meri uticati ne samo na rast minimalne cene rada u Srbiji već i na ukupan privredni ambijent se mogu posmatrati kroz politiku smanjenja visokih troškova poslovanja, kroz umanjenje stope poreza i doprinosa na zarade i povećanjem neoporezivog dela zarade, što bi se državnom bužetu nadoknadilo kroz implementaciju efikasnog modela kontrole, sankcionisanja i neselektivne borbe protiv "rada na crno".