Najinovativnija država na svetu je, prema Globalnom indeksu inovacija, Švajcarska, dok je Srbija, u odnosu na prošlu godinu, skočila za dve pozicije i sada se nalazi na 55. mestu.


Ovogodišnjim indeksom inovacija, kojim se iz godine u godinu meri stanje inovacija u svetu, obuhvaćeno je 129 zemalja.


Za pozicioniranje autori izveštaja ocenjuju institucije, ljudski kapital i istraživanje, infrastrukturu, tržište, biznis, znanje/tehnologiju i kreativni učinak posmatranih država, preneo je Blic.


U odnosu na to ukupni rezultat Srbije je 35,7, dok je prošle godine bio 35,5.


Po pojedinačnim kriterijumima, Srbija je najbolje rangirana po pitanju institucija (47. mesto) odnosno političkog, regulatornog i poslovnog okruženja, a najslabije je prošla što se tiče razvijenosti tržišta (krediti, investicije, trgovina, konkurencija), gde se nalazimo na začelju liste, odnosno 103. mestu.


Pročitajte još: Popović: Srbija je već postala centar inovacija


Kada je reč o zemljama u regionu, Hrvatska je zauzela 44. mesto, Crna Gora 45, Severna Makedonija 59, BiH 76 i Albanija 83.


U vrhu su, posle Švajcarske, Švedska i SAD.


Zanimljivo je da je Kina (14. mesto) jedina zemlja srednje visokog dohotka koja se nalazi u 20 najinovativnijih, dok je Indija (52. mesto) zapažena kao zemlja koja od 2011. godine zadržava prvo mesto među državama Centralne i Južne Azije (jednim delom zahvaljujući izvozu IKT usluga i diplomiranim studentima inženjerstva i prirodnih nauka).


Opšti zaključci izveštaja su da je svet zahvaćen ekonomskim usporavanjem srednjeg intenziteta usled oslabljenog ekonomskog rasta, rekordno niskog rasta produktivnosti i ekonomske neizvesnosti.


S druge, vedrije strane, svet obiluje inovacijama, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.


I u jednim i u drugim su inovacije viđene kao sredstvo za postizanje ekonomskog i društvenog razvoja, i sve više postaju prihvaćene kao značajne i izvan okvira tehnologije.


Registrovanje patenata i ulaganje u istraživanje i razvoj takođe doživljavaju procvat.


S druge strane, javljaju se nove prepreke koje bi mogle da ugroze ovaj pozitivan trend. Usporen ekonomski rast bi mogao da se nastavi, a na to ukazuju dve stvari: 1) ulaganja u istraživanje i razvoj u ekonomski razvijenijim zemljama se ne pomera ili beleži slab rast, i 2) sve više protekcionizma je usmereno na tehnološke sektore i deljenje znanja.