STARE devizne štediše koje su svoj novac čuvale u srpskim bankama van Srbije, na teritoriji bivših republika SFRJ, dobiće dodatni rok za pribavljanje dokumentacije kojom dokazuju pravo na naplatu novca do kraja godine. Pred poslanicima Skupštine nalaze se izmene zakona koji reguliše isplatu javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje položene kod banaka sa sedištem u našoj zemlji i filijalama van nje.

- Predlogom zakona produžava se rok za odlučivanje Uprave za javni dug po prijavama potraživanja, smanjuje se broj polugodišnjih rata sa 10 na osam i pomera početak isplate za šest meseci - obrazložio je juče ministar finansija Siniša Mali.

On je u Skupštini Srbije, gde predstavlja pet ekonomskih propisa, istakao da se rokovi pomeraju zbog nemogućnosti štediša da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna ove godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje.

- Smatramo da je rok od šest meseci sasvim dovoljan, i to je proces koji traje petu godinu zaredom - rekao je Mali. - Srbija će na ime devizne štednje morati da isplati oko 130 miliona evra, za šta je podneto 9.300 zahteva.


PROČITAJTE JOŠ - Sa aerodroma "Konstantin Veliki" poleće prvi avion "Er Srbije"


Problemi pribavljanja propisane dokumentacije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini onemogućili su kompletiranje prijava potraživanja deviznih štediša iz ovih država. Imajući u vidu produžetak roka za utvrđivanje prava na isplatu devizne stednje, odlaže se i početak roka isplate obveznica, s tim što se broj polugodišnjih rata smanjuje sa 10 na osam.

MINIMALNI RIZIK

S obzirom na to da je Uprava za javni dug do 23. juna ove godine trebalo da dostavi štedišama sva rešenja, a da ne raspolaže svim potrebnim podacima, procena je da je produžetak roka za šest meseci neophodan kako bi se rizik greške prilikom odlučivanja sveo na minimum i reputacioni rizik Republike Srbije zaštitio - naveo je ministar finansija.