ONO što je za potrošače važno jeste da je u Srbiji sirovo meso svih vrsta i u svakom smislu - bezbedno - kaže u intervju "Novostima" Radomir Radovanović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu u penziji, osnivač nove studijske grupe za Upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane i prvi šef istoimene katedre, u okviru Odseka za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Pročitajte još: Nedimović: Meso bezbedno, kompanije da se prilagode pravilima

- Ovde mislim na bezbednost u odnosu na biološke, hemijske i fizičke kontaminente. Najveći deo ponude sirovog mesa je iz domaće proizvodnje, dok je samo deo iz uvoza. Postoje industrije mesa sa potpuno zaokruženim procesom proizvodnje, od fabrika stočne hrane, preko farmi i klanično primarne proizvodnje do prerade mesa. To je slučaj i sa veoma kvalitetnim mladim junećim mesom, tzv. bejbi-bifom, kao jednom od kategorija mesa od goveda koje se kod nas najviše koristi, ali ne i za preradu. U procesima izrade proizvoda od mesa, najviše se koristi meso kategorije odraslih goveda - goveđe meso. Mi nikada, ni u bivšoj Jugoslaviji ni Srbiji danas, nismo imali, niti sada imamo, dovoljne količine goveđeg mesa iz sopstvene proizvodnje, zbog čega se ta kategorija uvek uvozila, pa se i sada uvozi. Taj uvoz je od proverenih proizvođača i predmet je stalne stručne kontrole koju obavlja nadležna granična veterinarska inspekcija.

Pročitajte još: Rusko "stop" za srpsko meso

* Kako procenjujete kvalitet mesa i suhomesnatih prerađevina u Srbiji?

- Proizvodi od mesa u Srbiji, bar u najvećem broju slučajeva, ispunjavaju zahteve odgovarajuće domaće regulative. Ovde pre svega mislim na Zakon o bezbednosti hrane i set pravilnika kojima se regulišu specifična pitanja bezbednosti i kvaliteta proizvoda. Dakle, generalno, bezbednost proizvoda je dobra, a kvalitet odgovara zahtevima aktuelnih propisa. Naravno, to nikako ne znači da kvalitet proizvoda od mesa ne može i ne treba da bude na višem nivou. Mislim da su domaći proizvođači svesni da je Srbija siromašna zemlja i da je kupovna mogućnost potrošača veoma skromna, naročito kada su u pitanju delikatesni proizvodi. Tako se kvalitet, ali ne i bezbednost, optimalno prilagođava aktuelnoj situaciji. To znači da su proizvođači svesni, pa u praksi to i ostvaruju, da proizvodi moraju da budu apsolutno bezbedni, a da nivo kvaliteta odgovara propisima.

* Koliko istine ima u pričama da Srbija uvozi i meso lošijeg kvaliteta, jer mu je cena povoljna?

- Sav uvoz mesa, ali i drugih osnovnih i pomoćnih sirovina, začina, aditiva i drugih ulaznih materijala neophodnih za procese proizvodnje, pod stalnom su stručnom kontrolom, pre svega granične veterinarske i fitosanitarne inspekcije. Svi ti materijali moraju da odgovaraju zahtevima odgovarajuće domaće regulative. Spekulacije koje se odnose na zvaničan uvoz proizvoda kojima je "istekao rok" ili koji su "opozvani" sa domicilnog tržišta zbog neodgovarajuće ili "sumnjive" bezbednosti i kvaliteta su, najblaže rečeno, neumesni, često zlonamerni. Takve dezinformacije zbunjuju potrošače i kod njih stvaraju nepoverenje pri kupovini. Dakle, da li će neki proizvođač na inotržištu da nađe, kupi i uveze proizvode povoljnije cene, da ih ugradi u svoje proizvode i prema tome formira sopstvenu prodajni cenu - to je deo poslovne politike. Bitno je, a praksa potvrđuje, da mi u Srbiji nismo imali epidemije ili ozbiljnije incidentne situacije u pogledu bezbednosti mesa i proizvoda od mesa.

* Da li je došlo do rasta izvoza mesa i prerađevina i koje proizvode najviše traži rusko tržište?

- Evidentan rast izvoza proizvoda domaće industrije mesa na tržište Ruske Federacije ne treba i ne sme da nas zavara. Tačno je da je ostvaren skok, ali su i mogućnosti znatno veće. To je ozbiljno tržište, pa zahteva i ozbiljnu analizu - ne samo u pogledu aktuelne tražnje, već mnogo više sa aspekta proširenja ponude. Ima tu sigurno prostora, na tome treba ozbiljno raditi, a ubeđen sam da rezultati neće izostati.

NIKO NAM NIJE VRATIO ROBU * KOLIKO ovakve zabrane štete ugledu srpske industrije mesa? - Svakako da štete ugledu, koliko - sada je teško reći, ali će se videti u vremenu koje dolazi. Dobro je, to posebno naglašavam, što u konkretnoj situaciji nisu bili u pitanju ni bezbednost ni kvalitet proizvoda. Pošiljke koje su ranije i kasnije upućene, koliko znam nisu osporene, dakle nije bilo opoziva ili povraćaja proizvoda. Dobro je što utvrđeni propusti nisu imali nikave posledice - prevashodno na bezbednost, ali ni na kvalitet proizvoda.

* Da li srpska industrija mesa ima otvorena vrata na ostala tržišta?

- Svakako da ima. Domaća industrija mesa raspolaže sa solidnim objektima i opremom, vrhunskim tehnolozima, iskusnim i veoma veštim radnicima. Za to se zna. Na inotržištu u nas ipak imaju poverenje. Ima izvesnih ograničenja, npr. za zemlje EU u pogledu svinjskog mesa, ali mi i sada ostvarujemo izvoz naših proizvoda na tržište EU, Turske, u neke arapske zemlje, posebno u zemlje regiona. Mi jesmo izgubili korak zbog poznatih događanja, posebno zavidnu poziciju na veoma ugledenim tržištima kao što su SAD, EU i druga, ali to ne znači da se za tržišta ne treba žestoko "boriti" i postepeno ih, a uspešno - osvajati. Najveći izvoznici mesa moraju da budu konkurentni kvalitetom i cenama svojih proizvoda, ali se u našoj zemlji tržišni uslovi moraju regulisati na takav način, npr. subvecionisati industrije okrenute ka izvozu, ali na bazi kvaliteta, a ne samo količina.

* Da li su pravila stroža kada je izvoz u RF u odnosu na ostala tržišta?

- Mislim da ovde vlada nerazumevanje. Šta znači "stroža pravila"? Zahtevi i pravila na nekom tržištu, pa i tržištu Ruske Federacije, takva su kakva jesu. Ma koliko bila "stroga" ili "manje stroga" - prodavac, dakle proizvođač koji svoje proizvode izvozi, mora u potpunosti da ispuni sve zahteve i pravila. To nije pitanje dobre volje ili trenutnog raspoloženja - to je uslov, imperativ uspešnog poslovanja i korektnog odnosa prema kupcu.

* Šta nam Rusi najviše zameraju, odnosno koliko često se dešava da našim velikim proizvođačima spuštaju rampe?

- Situacija kao što je aktuelna, odnosno da četiri ugledna domaća proizvođača imaju privremenu i oročenu suspenziju izvoza na tržišta Ruske Federacije i EAEU, nije česta ali se, evidentno, događa. Poznajući odnose, pristupe i uslove rada, ubeđen sam da će ova četiri pogona tokom naredna dva meseca otkloniti utvrđene neusaglašenosti, da će ruski partneri podići "rampu" i da će se izvoz nastaviti.

* Šta je sada bio problem, odnosno zbog čega je ruska inspekcija uvela privremenu zabranu?

- Tokom posete Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije, čija se nadležnost odnosi i na zemlje EAEU, utvrđeno je više neusaglašenosti. Suštinski, nadzorom kompanija indirektno se vrši nadzor rada državne veterinarske inspekcijske službe. Zašto? Pa državna veterinarska inspekcija je stalno prisutna u pogonima, dok je nadzor predstavnika Službe povremen, često i najavljen. Generalno, koliko sam upoznat, deo primedaba se odnosi na neposredan rad veterinarske inspekcije, dok se deo odnosi na propuste u radu samih kompanija. Deo primedaba inspekciji je sistemski i, prema mom mišljenju, njima će morati ozbiljno da se pozabavi nadležno ministarstvo. S druge strane, primedbe kompanijama, mada uglavnom tekuće, ne smeju da se potcene i moraju da se otklone što je moguće pre. Mada, ne samo da se otklone. Mislim da kroz pravo lidersko ponašanje menadžmenta i razne vidove obuka, u kompanijama mora da se promoviše, sprovodi i stalno unapređuje tzv. kultura bezbednosti i kvaliteta.

* Da li su naši standardi usklađeni sa ruskim?

- Najvećim delom jesu, ali ja to ne gledam tako. Ako želite da se pojavite na bilo kom tržištu, pa i na tržištu Ruske Federacije, vi pre svega morate dobro da poznajete zahteve propisa tog tržišta, ali i druge zahteve, pa i očekivanja koje iskazuje poslovni partner, dakle uvoznik. Morate da znate da li možete, ili ne, sve te zahteve i očekivanja da ispunite. Ako mislite da možete i posao ugovorite, tu više nema dileme i bilo kakvog pozivanja na domaću regulative i/ili praksu - ma kakva ona bila.