INFORMATIKA je danas neraskidivi deo privrede svake zemlje, pa i Srbije. Prošle godine naša zemlja je od izvoza softvera zaradila milijardu evra. To je bolji rezultat i od plasmana poljoprivrede. Ipak, nijedna zemlja ne bi trebalo da akcenat stavi na jednu industriju, jer to može pogubno da utiče na ekonomiju. Venecuela je tako sve svoje snage usmerila ka nafti, mislila je da će time da pokriva sve ostalo, ali to se ispostavilo kao loš potez. Ni Srbija ne može da živi samo od softvera. Informatika treba da bude ispomoć privredi svakog društva.

Tako, u razgovoru za "Novosti", Veselin Jevrosimović, predsednik i vlasnik "Komtrejd grupacije", najveće IT kompanije koja posluje u ovom delu Evrope, odgovara na pitanje koliko su informacione tehnologije šansa za jači privredni rast naše zemlje:

- Srbija nema kompletnu sliku o svom tržištu informacionih tehnologija. Izvoz od milijardu evra je registrovan, a koliki je udeo svih onih stručnjaka koji za strane kompanije rade iz svojih domova, to se ne zna. Taj deo je mnogo veći od registrovanog. Budućnost ove zemlje je da pod svoje okrilje stavi startap tehnološke kompanije. I, naravno, školovane ljude koji ostvaruju taj izvozni proizvod.


PROČITAJTE JOŠ - Jevrosimović: Beograd kandidat za dvoransko SP 2022. godine

* Gde je danas svet kad je reč o informacionim tehnologijama, a gde je Srbija? Da li zaostajemo?

- Ako poredimo početak informatičke revolucije osamdesetih godina, čitav svet je tek na nekih pet odsto. Informatička revolucija je dostigla tek pet odsto svojih mogućnosti. Kad je reč o Srbiji, ne bih rekao da zaostajemo. Zbog sankcija smo dosta izgubili. Na informatičkom tržištu, pre 2000. godine, pali smo na pretposlednje mesto, kada je potrošnja po glavi stanovnika u pitanju. Od tada, međutim, imamo rast i sada smo u nekom srednjem nivou "spendinga".

* Čak i najjače ekonomije sveta imaju problema da dođu do kvalitetnih IT stručnjaka?

- U svetu je trenutno manjak informatičara od 60 odsto, a Srbiji nedostaje 30.000 IT stručnjaka. Danas ne postoji oblast koja ne traži informatičare i zato je došlo do velikog deficita kadrova. Zato je najcenjenije domensko znanje u određenim industrijama. Ne možete da očekujete od inženjera da pravi softver za banku ako on nikada u banci nije radio. On mora da ima domensko znanje.


DRŽAVA KAO ZAMAJAC * Koliko se Srbija promenila kada je ulaganje u IT u pitanju? - Činjenica je da je država najveći zamajac svake industrije. Ove godine država je potrošila mnogo više novca za informatiku nego ranije. Premijerka Ana Brnabić u svakom svom obraćanju forsira informatiku i njen razvoj. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić često spominje informatiku, pa čak i veštačku inteligenciju. Ranije premijeri i predsednici nisu pričali o tome.

* Da li u kadrovima možemo da konkurišemo velikim IT silama?

- Naši inženjeri su vrlo cenjeni i zato velike svetske kompanije dolaze i otvaraju razvojne centre u Srbiji. Naši inženjeri ne rade po satu kao Indijci. U Srbiji je prisutan viši nivo inženjeringa. I prepoznati smo kao eldorado, što se tiče visokokvalifikovane radne snage. "Komtrejd" prodaje softver Kini i Aziji, koji oni ne mogu i ne znaju da naprave. Naši inženjeri znaju da prave programe, a to se ne nalazi ni u Kini ni u Aziji. Sve poslove koje "Komtrejd" dobija u inostranstvu on dobija zbog lošeg iskustva velikih kompanija sa Kinom i Azijom.

* Da li se može sprečiti odlazak stručnjaka iz zemlje?

- Veliki broj stručnjaka je odlazio, ali situacija se menja. Velika potražnja za ovim kadrovima dovela je do toga da ljudi mogu da rade gde hoće, pod istim uslovima i sa istim zarada. Kao najveća razvojna kompanija u ovom delu Evrope, mi smo mnogo uradili na tom planu. Imamo 4.000 inženjera i nijedna kompanija nam nije ni blizu po broju stručnjaka. Oni imaju iste uslove, plate kao i njihove kolege u Americi ili Zapadnoj Evropi. Inače bi ih "Komtrejd" - izgubio. Najveći problem je u državnom sektoru, gde su inženjeri lošije plaćeni. Ako se adekvatno ne plate, plašim se da će naše državne službe ostati bez stručnjaka.



* Koliko je naš obrazovni sistem dobar za školovanje IT kadrova i da li se inženjer može napraviti za godinu i po, kao što se najavljuje?

- Za godinu i po teško je napraviti dobrog inženjera, ali za tri godine može. Školovanje od pet-šest godina je dugačak period. Dok student dođe do treće godine, program iz prve godine je već zastareo. Više sam za dualno obrazovanje - gde bi bili u radnom okruženju i da od prve godine učestvuju u našem radu. Kada pored znanja imaju korporativnu kulturu, praksu, mogu vrlo brzo da se integrišu u posao. Kao u sportu. Vrlo je bitno da li počinjete da trenirate sa devet ili sa 17 godina.


PROČITAJTE JOŠ - Comtrade System Integration i Microsoft postali partneri i u regionu


* Na kojim tržištima ste najaktivniji?

- "Komtrejd grupacija" ima 32 kompanije u 15 zemalja i posluje širom sveta. Najviše radimo u Americi, Engleskoj, Irskoj i Aziji. Nama je Azija čak veće tržište od SAD. Naš softver je skup i gotovo 100 odsto posla radimo u inostranstvu. Trenutno u našoj zemlji radimo u bankarskom sektoru. Mi targetiramo svetske lidere u informacionim tehnologijama, u avio i auto industriji, najveće klaud operatere...



* Ko su "Komtrejdovi" partneri u svetu?

- Jedina smo firma sa ovih prostora i jedna od deset tehnoloških kompanija koja ima ugovor sa CERN-om, najvećim nuklearnim institutom na svetu, koja traži božju česticu. I već šest godina sarađujemo sa CERN-om, gde radimo na upravljanju i čuvanju podataka. Partneri smo s poznatom avio-kompanijom "Rajan er", tu je "Lufthanza", koja koristi naša rešenja, "Erlingus", SAS... U auto-industriji naša rešenja imaju BMV, "Rendž rover" "Jaguar", "Dajmler benc - Mercedes"... Ključni smo tehnološki partner najvećoj blokčejn kompaniji Consensys. Prvi smo u svetu za bekapa i rikoverija podataka. Tu imamo naše rešenje HYCU. To radimo za velike klaud kompanije, kao što su "Gugl", "Majkrosoft", "Nutaniks"...


PROČITAJTE JOŠ - Comtrade Grupa ustanovila novi ogranak za sektor putovanja i mobilnosti – Voyego


* Vaša kompanija je baš u vreme krize odlučila da širi poslovanje i da ulaže?

- Pre deset godina smo odlučili da nam glavni pravac bude softver i širenje poslovanja na globalnom tržištu. Tako smo izašli iz krize. U vreme najvećih ekonomskih problema, kupili smo najveću softversku kompaniju, slovenački "Hermes Softlab", jer smo imali jasnu viziju pravca u kom smo želeli da idemo. Tada su nam pomogle dve banke, Unikredit i Sosijete ženeral, i mi smo im na tome zahvalni.


* Nedavno vam je uručena statueta Kapetan Miša Anastasijević, za najboljeg privrednika Srbije i regiona.

- Meni to mnogo znači jer nagrada dolazi od akademske zajednice, gde su prepoznali pre svega naš razvojni deo kompanije. Mogu slobodno da kažem, naučni deo kompanije, jer zapošljavamo mnogo doktora nauka. "Komtrejd" je veoma jak u veštačkoj inteligenciji.

SVE VIŠE ŽENA * Tek 20 odsto IT inženjera su žene, kako je u "Komtrejdu"? - Žene su ozbiljni razvojni inženjeri, koje se podjednako dobro snalaze kao i mušarci. Žene su izvrsni analitičari. Među našim inženjerima je 30 odsto žena. Informatika više nije samo programiranje, postale je neraskidivi deo medicine, infrastrukture, dizajna... Ako imate znanje i standarde koje zahtevamo kao kompanija, mi zapošljavamo, nema podela.

* Od 2009, kada ste došli na čelo Atletskog saveza, Srbija postiže odlične rezultate u ovom sportu?

- Došao sam u Savez sa dva cilja. Prvi je bio da podignemo infrastrukturu. Decenijama se nije ulagalo u atletiku. Danas imamo 20 atletskih stadiona sa tartanom širom Srbije i dve zatvorene dvorane. Sad se lokalne samouprave same javljaju sa željom da naprave atletsku stazu. Drugi cilj je bio da vratimo atletiku u medije, i danas nema medija koji ne piše o kraljici sportova. Mogu slobodno da kažem, tek smo na pet odsto od onog što treba da uradimo, jer je atletika sport u koji mora da se ulaže decenijama. Ipak, sada nam svakodnevno dolaze čelnici evropske i svetske atletike, od njih nam je stiglo priznanje za najbolje organizovano prvenstvo Evrope ikada. Sada smo ozbiljan kandidat za Svetsko prvenstvo 2022. godine.

* Plod tog rada su i atletske zvezde?

- Oni su postali idoli nacije. Ivana Španović definitivno je naša najuspešnija i najtrofejnija altetičarka. Pored nje, imamo Mihaila Dudaša, Emira Bekrića, Asmira Kolašinca, Amelu Terzić, Strahinju Jovančevića, kao i mnoge druge. Najviše sam ponosan što su treneri veće zvezde od atletičara. Ne mogu da ne spomenem i Gorana Obradovića, Feđu Kamasija, Miru Stojanović, Rifata Zilkića, Milorada Jovančevića... Oni su zvezde koji prave zvezde. Ponosan sam što nikada nismo imali više oborenih rekorda nego ove godine u juniorskim, pionirskim i seniorskim selekcijama. To su rekordi stari po 30 godina. To je rezultat uslova koji imaju. Kad imate organizaciju, struku i talenat, to ne može da ne da rezultate.