Ministarstvo finansija će u septembru dati predlog za dodatno smanjenje opterećenja zarada, najavio je ministar Siniša Mali na četvrtoj godišnjoj konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije" na kojoj je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije.


U okviru konferencije članovi Koordinacionog tela vlade za suzbijanje sive ekonomije na čelu sa ministrom finansija Malim i privrednici okupljeni u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju razmotrili su prioritetne mere novog akcionog plana za 2019. i 2020. godinu, kao što je jačanje kapaciteta inspekcija, suzbijanje nelegalne gradnje i sive ekonomije u transportu, unapređenje procesuiranja poslovanja u sivoj zoni i druge.


"U septembru ćemo izaći sa predlogom daljeg rasterećenja optrećenja na zarade, videćemo na koji način, da li kroz poreze ili doprinose i koliko će to da košta budžet. Ali, mnogo više ćemo dobiti kroz smanjivanje sive ekonomije i veću zaposlenost. U septembru izlazimo sa konkretnim predlogom, koje doprinose i koje poreze i u kom iznosu i na koji način, sa ocenom efekata", rekao je Mali u Palati Srbija.


Kaže da je smanjivanje fiskalnog optrećenja jedan od najvažnijiih zahteva privrednika, ali i potencijalni izvor sive ekonomije.


"Dugoročno opredeljenje vlade je da fisklanu politiku usmeri ka održavanju niskog deficita, smanjivanje javnog duga i rasterećenja poreza i doprinosa na zarade".


Kaže da je Ministarstvo finansija oformilo radnu grupu koja radi na predlogu novog Zakona o fikslani kasama i da će taj zakon verovatno biti usvojen zajedno sa budžetom za 2020.


PROČITAJTE JOŠ: Mali:Tender za Komercijalnu najkasnije početkom juna


Mali kaže da je važno i da se uvede novi sistem - on lajn fiskalnizacija, kao svuda u svetu i napominje da u Srbiji trenutno ima 191.400 fiskalnih kasa.


Dodao je da nisu svi obuhvaćeni i da će ministarstvo vrlo brzo dati predlog kako da proširti taj obuhvat.


"Onlajn fiskalizacija u relanom vrmeenu, jer svake sekunde imate kontrolu nad prometom svih privrednih subjekata, pa sam kompjuter ukazuje na kritične tačke, na primer, ako petkom nema prometa u nekom kafiću. E fakture je važna stvar i od marta prošle godine postoji e fakutura za korisnike javnih sredstava. Tako da ne postoji razlog da se taj sistem ne proširi i na sve faktutre u privredi".


Mali ističe da se radi na toj reformi sa MMF-om i da ministarstvo već u septembar ili oktobar mora da izađe sa tim predlogom pred vladom.


Ministar naglašava da će to omogućiti i povraćaj PDV-a gotovo istog trenutka.


Ministar za rad Zoran Đorđević je rekao da to ministarstvo očekuje donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, zatim Zakona osiguranju u slučaju povrede na radu, izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i socijalnim kartama, zatim socijalnom preduzentištvu i o radu agencija za lizing radne snage...


"To treba ove godine da bude određeno. Promeniće se suštinski odnos prema radnicima. Država je na njihovoj strani i želi da im pomogne".


PROČITAJTE JOŠ: Mali: MMF potvrdio da će rast u 2019. biti najmanje 3,5 %


Govoreći o sezonskom zapošljavanju, kazao je da je od 7. januara iako još nisu počeli sezonski radovi dosta radnika prijavljeno.


"Kada je reč o frilenserima, nigde u svetu nismo našli neko pozitivno rešenje, pošto iz bezbednosnog aspekta nije moguće kontrlisati za koga rade i kome su odgovorni. Ipak, oni mogu za malo para da osnuju agencije i da izmiruje porez i tako da legalno rade u državi Srbiji".


Đorđević navodi da je važno za suzbijanje sive ekonomije osnivanje registra i onih koji rade na crno, tako da na sajtu tog ministarstva svako može da vidi ko je radio protivzakonito.


"Na sajtu može da se nađe za preduzetnike i šta sve treba da se ispoštuje kada dođe inspekcija rada, da bi sve bilo u skladu sa zakonom. Takođe, donošenje Zakona o socijalnim kartama će omogućiti pravičnije dobijanje socijalne pomoći", dodao je ministar.


Ministarka pravde Nela Kuburović je rekla da od efikasnosti sudskog postupka zavisi staiblnost privrednog poslovanja.


Kako je rekla, specijalizacija sudija i tužilaca je dala dobre rezultate, a sada akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije predviđa unaprđenje efikasnosti prekršajnih sudova.


Podsetila je da je od početka godine počeo da se primenjuje institut sporazuma o priznanju prekršaja, što je dominantno u oblasti tržišne inspekcije i inspekcije rada.


"Cilje je da se taj institut u narednom periodu proširi na makar još pet oblasti: Poresku upravu, građevinsku inspekciju, fitosanitarnu, poljoprvirednu i veterinarsku inspekciju. Dajemo punu podršku prekšajnim sudovima da koriste sporazume, jer su procesi onda brži i jefitniji".


Ministarka je rekla da treba izmeniti Zakon o prekršajima i da bi analiza za to trebalo da bude gotova do kraja drugog kvartala godine.


Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave Zoran Kasalović je govoreći o rezultatima sistema E inspektor, rekao da je bilo više od 36.000 nadzora i da su od početka marta operativno angažovane četiri inspekcije u okviru tog sistema: tržišna, sanitarna, upravna i Inspektorat rada.


Prema njegovim rečima, zaprimljeno je nekokolio hiljada predstavki i pripremljeno je nekoliko hiljada operativnih planova, što je značajno dostitnuće.


PROČITAJTE JOŠ: Mali: Rast od 7 odsto je moguć; Bez dogovora sa MMF-om o poskupljenju struje


"Nadamo se da će do kraja godine i preostale 32 inspekcije biti operativne za e Inspektora, preko kojeg ćemo imati registar nadziranih subjekata, gde će se moći da se vidi istorijat prethodnih kontrola".


Kazao je da ima ukupno 4.400 inspektora, što je za skoro 50 odsto manje u odnosu na 2008. godinu.


"To je za oko 2,5 puta manje po stanovniku u odnosu na prosek u EU. Zato smo pripremili akcioni plan zapošljavanja u periodu od tri godine novih mladih inspektora. Očekujem da ćemo u toku godine primiti do 400 mladih inspektora u inspekcijama", rekao je on i dodao da će im izmenom regulative i plate biti povećana u proseku sa 50.000 na 62.000 dinara.


Pomoćnik ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Saša Stojanović je rekao da je reforma izdavanja građevinskih dozvola značajno unapredila položaj naše zemlje na Duing biznis listi Svetske banke, kao i da je donet normativni okvir koji bi trebalo potpuno da suzbije nelegalnu gradnju.


"Mere u ovom akcionom planu su koncipirane u tom smislu, a cilj je zabrana divlje gradnje i sprovođenje Zakona o ozakonjenju objekata".


Rekao je da su izmenjeni propisi koji će omogućiti rušenje objekata koji ne mogu da se ozakone i onih građenih posle 2015. godine i da, na primer, više nije neophodno pravosnažno rešenje nadležnog organa već da je samo dovoljno konačno rešneje građevinskog inspektora kojim se odbija zahtev za ozakonjenje.


Kaže da se rezultati očekuju i od upisa zabeležbe o zabrani prometa nekretnina izgrađenih posle 2015. godine, kao i zabrane priključenja na komunalnu infrastrukturu.


Stojanović je na naglasio da je potrebna bolja koordinacija svih koji se bore u suzbijanju sive ekonomije.


Na četvrtoj godišnjoj konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije" danas je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji predviđa smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove, u naredne dve godine.