EVROZONA liči na antičkog junaka, surovog gostioničara, Prokrusta, koji je namernike prilagođavao svojoj postelji. Niske je rastezao, a previsoke skraćivao. Bukvalno. Tako i evropska monetarna unija, po mišljenju profesora Miroslava Jovanovića, sa Univerziteta u Ženevi, tretira zemlje članice i one koje imaju ambiciju da joj se priključe. Jovanović je uveren da evropska valuta, pa i evrozona, plove na "Titaniku".

Prof. Jovanović održao je nedavno predavanje pred Odborom za ekonomske nauke Srpske akademije nauka i umetnosti. Među pretpostavkama monetarne unije je da članice imaju sličnu ekonomiju, očekivanja od inflacije i zaposlenosti, ali i zajednički budžet, fiskalnu bankarsku uniju...

Pročitajte još - Nema više varanja na kursu

- Mislio sam da evrozona uopšte neće moći da funkcioniše. Prevario sam se, jer sam zanemario političku volju koja je održava. Elita u Evropi ima vlast, ali nema odgovore na probleme. Kakva je budućnost? EU će donositi sve manje odluka, a i članice na te odluke neće obraćati pažnju - objašnjava Jovanović.

On nije pobornik politike pridruživanja Srbije EU, jer je uveren da bi članstvo platili visokom cenom. Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić, međutim, istakao je ovom prilikom, da kuda god išla Evropa, Srbija mora da uredi svoje institucije.

- I pored svih zalaganja u Srbiji nije zaživeo slobodni fluktuirajući kurs. Ne može se živeti sa veštački ojačanom valutom. To je alhemija ekonomije. Moramo domaće institucije da približimo nivou evropskih- istakao je Đukić.

STRANE BANKE

POJEDINE zemlje članice EU, kako bi očuvale ekonomiju, vodile su računa ko upravlja njihovim bankama. Tako je Poljska, kako je objasnio Đorđe Đukić, ograničila da u njihovoj zemlji banke sa stranim kapitalom mogu da čine manje od polovine bankarske industrije.