KAMEN za popločavanje javnih površina, trotoara, prilaza, trgova - crni gabro, uskoro će prvi put biti eksploatisan i u Srbiji. Rudnik crnog gabra, u ležištu Crna reka kod Žagubice, nikada nije zaživeo, a pretpostavlja se da u njemu ima "crnog kristala" za naredni vek.

Kako smo saznali, javne površine jednog od najvećih stambenih kvartova u Beogradu koji se gradi uz reku, među prvima će koristiti domaći crni gabro.

Do sada je u Srbiji najčešće ugrađivan gabro jablanica, koji se uvozi iz Bosne i Hercegovine, ali bi potrebe za ovom vrstom kamena ubuduće mogle da se pokriju iz domaćih izvora.

- Tokom geoloških ispitivanja rađene su procene kapaciteta rudnog ležišta - kaže Igor Đajić, predsednik grupacije "Balkan stoun partner", koja je postala vlasnik rudnika. - Tada je izvađena određena količina kamena kojim je popločan pod ulaza zgrade Opštine Žagubica. Prema procenama iz geološkog elaborata, rezerve su oko 805.000 kubika, a overene rezerve komercijalnog bloka crnog gabra su 105.000 kubika. To znači da bi rudnik mogao da se eksploatiše minimalno narednih 105 godina.

Trojac koji stoji iza pokretanja rudnika u Žagubici čine Igor Đajić, Predrag Lečić i Bojan Marović, inače naš poznati pop pevač.

- Najavljeno je strateško partnerstvo sa Opštinom Žagubica, kada je reč o zapošljavanju ljudi u eksploataciji, a u narednom periodu i u fabrici za preradu kamena - kaže Đajić. - Domaći crni gabro biće mnogostruko jeftiniji od uvoznog, jer neće biti carine i visokih troškova prevoza. Osim toga, pokreće se industrija, prerađivačka, kamenorezačka i, što je najvažnije, trenutno devastirana opština Žagubica postaje centar za proizvodnju i preradu domaćeg crnog gabra.

PROČITAJTE I: TUNEL POD KADINjAČOM: Projekat saobraćajnice koja će skratiti deonicu između Užica i Bajine Bašte


Iz BSP kažu da su trenutno velike potrebe tržišta zbog uvedene knjige standarda, pa očekuju da će rudnik raditi punom parom. Uz strateško partnerstvo sa Opštinom Žagubica, planirano je da u narednom periodu bude izgrađena i fabrika za preradu gabra u blizini nalazišta Crna reka.

DONACIJA - OBEZBEDIĆEMO donacije za spomenik koji će se nalaziti u centru Vrnjačke Banje, kao i za beogradski spomenik Luki Ćeloviću, koji je podigao Savamalu - kaže Đajić. - Očekujemo da se naš kamen koristi i za proširenje pešačkih zona, na čemu se intenzivno radi.

- Uvođenjem knjige standarda 2015. u Srbiji, definisano je da bi javne površine trebalo da budu popločane prirodnim kamenom, a ne betonom ili behaton pločama zbog dugotrajnosti. Kako lokalnog gabra nije bilo na tržištu, sledeći korak bio je davanje prednosti uvoznom kamenu iz regiona - kažu u BSP.

IZMENA ZAKONA

- U SARADNjI sa sektorom građevinarstva Privredne komore Srbije, planiramo da predložimo izmenu zakona u cilju zabrane izvoza blokova i uvođenja propisa po kojima će kamen moći da se izvozi isključivo kao gotov proizvod, isečen na meru i spreman za ugradnju - kaže Đajić. - Ovakva stavka već postoji u zakonima mnogih evropskih zemalja. Srbija bi mogla da postane lider u regionu kada je reč o preradi kamena.