Za IMR traktore još ima nade

ŠIROKIM lučnim stepenicama retko odzvanja korak. U upravnu zgradu poslednjih meseci ulazi tek nekoliko osoba - stečajni upravnik i njegovi saradnici. U zakatančene proizvodne hale tek nema ko da zađe, a hoće li radnici, posle godina pauze, ponovo preći prag Industrije motora Rakovica, znaće se poslednjeg dana maja. Do tada će se čekati pisane ponude eventualno zainteresovanih kupaca. Stečaj je pre dve godine zaustavio mašine, koje se sada, uz objekte na 20 hektara zemlje, nude ne bi li se namirili poverioci.

"Novosti" su, uoči zakazane prodaje, prošle napuštenim halama. Pre nas, čujemo od našeg vodiča Branislava Jovaševića, obilazili su ih potencijalni kupci - Turci, Sudanci, Slovenci, pa i domaći. Pogone povezuje gotovo 400 metara dug hodnik. Na početku je alatnica, u koju se sad može i bez ključa.

- U fabrici sam počeo da radim 1985. godine - priseća se Branislav. - Bio sam planer na montažnoj liniji, pa prodavac u maloprodaji, pa, veleprodaji i opet su me vratili na planiranje. Kada sam ja počinjao, ovde je radilo 5.200 ljudi. Najveću proizvodnju smo imali naredne godine. Tada je proizvedeno 57.000 motora i 6.000 traktora. Izvozili smo najviše u Egipat. Pad je, međutim počeo devedesetih godina. Došle su sankcije, nije bilo izvoza. Pao je standard, pa i tražnja na domaćem tržištu.

Godina bombardovanja, 1999. donela im je stečaj. Posle pet godina, uz prinudno poravnanje, počeli su iz početka.

PROČITAJTE I:Traži se kupac za Industriju motora Rakovica

- Tada nam je glavni partner i kupac bio IMT - priča Branislav. - U inostranstvu smo dotad izgubili tržište. Nada se javila kada smo 2011. godine potpisali ugovor sa Etiopijom. Tražili su 15.000 traktora. U Egipat smo izvezli oko 1.500 traktora. Naredne, 2012. godine, uspeli smo da proizvedemo 1.063 traktora. U Etiopiju smo poslali 750 traktora. Tokom 2016. godine uspeli smo da proizvedemo 53 traktora i 45 smo izvezli u Egipat. Poslednje što se ovde proizvelo bilo je pet motora za "Auto-poljostroj" Zagreb 2017. godine.

U hale danas retko ko zalazi

I broj radnika se smanjivao. Pre oko pet godina spali su na 2.000 zaposlenih. Socijalni program je završen 2015. godine. Pred stečaj, na posao je ovde dolazilo između 400 i 500 radnika.

- Mi smo verovali da ne treba da idemo u stečaj. Imali smo ugovor sa Etiopijom i Poljskom - kaže Branislav. - Tokom 2016. godine radili smo na osnivanju novog preduzeća koje bi iznajmljivalo hale IMR. Poput onog što su uradili u "Prvoj petoletki". Nismo uspeli. Valjda nije bilo podrške.

Iz upravne zgrade puca pogled na krovove proizvodnih hala. Teško ih je prebrojati. Na mapi je popisano 27 objekata. Čekaju kupca. Poverenik stečajnog upravnika Budimir Mrdović uverava nas da zainteresovanih ima.

Budimir Mrdović

- Pre raspisivanja javnog poziva poslali smo pisma na 30 adresa obaveštavajući ih da će biti organizovana prodaja - objašnjava Mrdović. - Bilo je zainteresovanih u Južnoafričkoj Republici, Alžiru, Egiptu, Hrvatskoj, Turskoj... Većina je voljna da nastavi proizvodnju. Optimista sam. Očekujem da će se IMR prodati i da će raditi. Doduše, na mestu nekadašnjeg "Rekorda" danas je tržni centar.

CENA SE NEĆE MENjATI

PROCENjENA vrednost IMR je 2,9 milijardi dinara. Ona nije obavezujuća, niti početna. Stečajni upravnik je dužan da prihvati ponudu ukoliko je ona veća od 50 odsto tog iznosa. Ukoliko je manja, odluka je na Odboru poverilaca.

Ukupna priznata potraživanja poverilaca, međutim, prevazilaze prodajnu cenu fabrike - reč je o nepunih 13 milijardi dinara. Najveće obaveze su prema bivšim radnicima.