MISIJA MMF U SRBIJI: O poskupljenju struje zasad nema ni reči

MISIJA Međunarodnog monetarnog fonda stigla je u posetu Srbiji. Tokom dvonedeljnog boravka MMF, biće razmotrena aktuelna fiskalna monetarna i ukupna makroekonomska kretanja. Nezvanično, "na stolu" će biti tema reforme EPS, "Srbijagasa", ali i moguće poskupljenje struje. Očekuje se da se razgovori vode i o predstojećoj privatizaciji Komercijalne banke.

Pročitajte još:KILOVATI MORAJU DA POSKUPE: Srbija pod pritiskom MMF-a

Da li će kilovati poskupeti minimalnih pet odsto, koliko se spekuliše, biće poznato tek po okončanju posete Misije MMF. Delegaciju predvodi novi šef misije Jan Kejs Martejn, a posle sastanka u NBS, usledio je i u Ministarstvu finansija.

Ministar Siniša Mali upoznao je novog šefa Misije MMF sa fiskalnim rezultatom koji je ostvaren u prva četiri meseca 2019, odnosno sa suficitom u budžetu koji iznosi 5,5 milijardi dinara:.

- Projekcija privrednog rasta za ovu godinu ostaje tri i po odsto. U prvom kvartalu sektor građevinarstva zabeležio je ubedljivo najveći rast u odnosu na prethodnu godinu.

Pročitajte još: Gorivo je sve skuplje

Na sastanku su razmatrane glavne tačke aktuelnog programa sa MMF-om. To su transformacija Poreske uprave i razdvajanje osnovnih i sporednih delatnosti, teme koje su vezane za bankarski sektor, zatim osnivanje Komisije za kapitalne investicije i usvajanje metodologije za upravljanje kapitalnim investicijama, reforma plata i donošenje fiskalnih pravila koja uključuju formulu za indeksaciju penzija.

Delegacija MMF boravi u poseti Srbiji do 21. maja 2019. godine. Naša zemlja je, sa MMF, nakon uspešno završenog trogodišnjeg stendbaj aranžmana, u julu prošle godine ušla u novi, nefinansijski aranžman (PCI), koji ima savetodavnu ulogu i prevashodno je orijentisan na sprovođenje strukturnih reformi. PCI je odobren Republici Srbiji 18. jula prošle godine, na period od 30 meseci, odnosno do januara 2021. godine.

CILj BOLjI ŽIVOT

MINISTAR Siniša Mali je istakao da su četiri najvažnija cilja za naredni period: očuvanje fiskalne stabilnosti, konkurentnije tržište i rast BDP, povećanje plata i penzija, odnosno bolji životni standard građana, i još više ulaganja u javne investicije, pogotovo u putnu i železničku infrastrukturu - navode u Ministarstvu finansija.