AGRARNI budžet za ovu godinu iznosi 51,8 milijardi dinara, što je za 17,4 odsto više nego u 2018. godini. Od tog novca, skoro 37 milijardi dinara namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, uključujući ukupna sredstva za IPARD, što predstavlja povećanje sredstava za podsticaje za 22,3 odsto, odnosno za 6,7 milijardi dinara. Uz to, obezbeđeno je i dodatnih 1,9 milijardi dinara kao finansijska podrška poljoprivrednim proizvođačima za kupovinu goriva.

STOČARSTVO

U sektoru stočarstva, premije za mleko ostale su sedam dinara po litru, ali su zato povećane subvencije po grlu stoke. Tako se za priplodne krmače i nerastove izdvaja 15.000 dinara po grlu, umesto dosadašnjih 10.000. Iznos podsticaja za krave dojilje povećan je sa 20.000 na 30.000, kao i za krave za uzgoj teladi za tov, sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu. Za kvalitetne priplodne ovce, ovnove, koze i jarčeve dobija se 7.000 dinara po grlu, a za tov junadi podsticaj je uvećan sa 10.000 na 15.000 po grlu.

U 2019. nastaviće se sa podsticajnim sredstvima za proizvodnju konzumene ribe, u iznosu od 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe i podsticajima po košnici pčela, u iznosu od 720 dinara po košnici.

Pročitajte još - Agrarni budžet sa danskim alatima

BILjNA PROIZVODNjA

Osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji uvećani su sa 4.000 na 5.200 dinara po hektaru, koji su namenjeni kupovini goriva.

Država daje sredstva za podizanje novih zasada voća, kroz povraćaj sredstava za kupljene sadnice - 3.500.000, za naslon 1.000.000, pripremu zemljišta - 400.000, analizu zemljišta - 100.000, a u ukpupnom maksimalnom iznosu do 5.000.000 dinara. Za zasade vinove loze isplaćuju se i bonusi od po 100.000 dinara po hektaru, za autohtone sorte. Visina iznosa podsticaja je 50 odsto vrednosti troškova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredni, u iznosu od 65 odsto. Minimalna površina zasada, za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodičasto voće, vinovu lozu i hmelj i 0,30 hektara za drvenasto voće.

PREMIJE OSIGURANjA Država subvencioniše 40 do 45 odsto od plaćene premije osiguranja. Za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama, regres je 70 odsto. To se odnosi na Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski region.

Pravilnikom o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva podrazumevaju se sredstva za nabavku opreme i novih mašina. Subvencije se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane investicije, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada. Najviši ukupni iznos može da bude 1.500.000 dinara. Ukoliko se traže sredstva za investicije u proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, najviši ukupni iznos može da bude 3.000.000 dinara.

Ministarstvo poljoprivrede finansira investicije za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje stočarske proizvodnje i izgradnju i opremanje objekata za sektor voćarstva i povrtarstva. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane investicije. Najviši ukupni iznos po podnosiocu zahteva je 2.000.000 dinara za objekte za čuvanje i skladištenje voća i povrća, dok je za sektor stočarstva taj iznos 3.500.000 dinara.

Foto N.Živanović

Podsticaji za investicije u ribarstvu i nabavku opreme u sektoru mleka, mesa, vina, piva i jakih alkoholnih pića iznose 5.000.000 dinara po korisniku, u jednoj kalendarskoj godini. Država pomaže i mladim poljoprivrednicima u ruralnim područjima. I to za investicije u oblasti razvoja primarne biljne proizvodnje i stočarstva. Maksimalan iznos po poljoprivredniku je 1.500.000 dinara.

Pročitajte još - Nedimović: Još dve milijarde dinara za subvencije za gorivo

Resorno ministarstvo finansira i proizvodnju sadnog materijala, klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja. Sredstva se izdvajaju za promotivne aktivnosti u poljoprivredi, za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta.


ORGANSKA PROIZVODNjA

Podsticaji mogu da se ostvare za organsku biljnu i životinjsku proizvodnju. Za biljnu proizvodnju sredstva su uvećana za 120 odsto, u odnosu na konvencionalnu, i iznose 11.440 dinara po hektaru. Maksimalan iznos po korisniku je 228.800 dinara. Najveći iznos za organsku stočarsku proizvodnju, po poljoprivredniku, iznosi 55.000.000 dinara.

KREDITNA PODRŠKA

Ova vrsta podsticaja, poljoprivrednim gazdinstvima omogućava lakši pristup korišćenja kredita za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, cvećarstva, investiciona ulaganja u mehanizaciju i opremu, nabavku hrane za životinje... Krediti, čiji je rok od jedne do tri godine, sa grejs periodom do godinu dana, ili od tri do pet godina, odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzule i predstavljaju jedan od najpovoljnijih kredita na tržištu. Fiksna kamatna stopa iznosi tri odsto na godišnjem niovu, odnosno jedan odsto za prebivalište sa otežanim uslovima rada.