Mimo zakona potrošeno čak 217 milijardi

MEĐU svim korisnicima javnih sredstava, najveće greške i nepravilnosti prave opštine, gradovi, javna preduzeća, komunalna preduzeća, ali i zdravstvene ustanove. Tako su lanjske revizije pokazale da je tokom 2017. nepravilno potrošeno 217 milijardi dinara budžetskog novca.

Ovako u razgovoru za "Novosti" predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović, razjašnjava ko ne poštuje pravila u raspolaganju državnim parama.

* O kojim konkretno greškama i nepravilnostima je reč?

- Greške utvrđene u finansijskoj reviziji odnose se na pogrešna evidentiranja poslovnih promena i izvršenih transakcija, pogrešnom utvrđivanju poslovnog rezultata, probleme kod korišćenja različitih aplikacija u knjigovodstvu, greške kod sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja. Nepravilnosti u poslovanju se najviše odnose na javne nabavke, preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija, obračun i isplatu plata i zarada, isplatu bez pravnog osnova i bez validne dokumentacije, kod pripreme i donošenja finansijskih planova i budžeta, popisa imovine i obaveza i drugo. Ipak, kod nekih javnih sredstava uočili smo napredak u popravljanju otkrivenih nepravilnosti.

Pročitajte još: DRI: Neke lokalne samouprave nenamenski trošile subvencije

* Da li je neodgovornost ili neznanje glavni uzrok trošenja javnih sredstava mimo propisa?

- Javnim sredstvima se može još bolje raspolagati jer za to ima potrebe, mogućnosti i prostora. Glavni uzrok nastanka otkrivenih nepravilnosti i nesvrsishodnosti kod korisnika javnih sredstava je u tome što sistem internih kontrola ne funkcioniše u dovoljnoj meri efikasno i funkcionalno. Takođe, treba povećati integritet i kompetentnost kod rukovodstva i kod zaposlenih. To znači da postoje problemi i u nedovoljnoj odgovornosti i nedovoljnom znanju. Odgovorna lica korisnika javnih sredstava treba da povećaju upravljačku odgovornost i da jasnije i snažnije iskažu odgovarajući "ton sa vrha".

* Koliko ste do sada podneli prijava protiv korisnika javnih sredstava i kakav je rezultat?

- DRI je do sada, od početka svog rada 2007. godine, podneo više od 2.100 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U više od 1.000 ovih postupaka odgovorna lica su platila novčane kazne i procesi su završeni. Podneto je i 260 krivičnih prijava, od čega je 60 postupaka završeno na način da su se odgovorna lica sporazumela sa tužilaštvom i platila određeni novčani iznos. Podneto je i 180 prijava za privredni prestup, i oko 200 informacija nadležnim tužilaštvima u vezi sa određenim činjenicama koje su uočene u toku revizije, a mogu da budu indikator za postojanje nekog krivičnog dela.

* Povećali ste broj takozvanih revizija svrsishodnosti?

- To su revizije budućnosti. Njima proveravamo da li su javna sredstva uložena za prave stvari, da li se prave stvari rade na pravi način i da li se radi jeftino, odnosno da li se javna sredstva troše ekonomično, efikasno i efektivno i da li su ostvareni planirani ciljevi. Na primer, da li je usluga plaćena onoliko koliko vredi? Već smo ove godine počeli sa revizijama svrsishodnosti iz različitih oblasti: od zaštite životne sredine i socijalne zaštite, preko IT sistema, do dostupnosti i ispravnosti vode za piće. Radićemo i revizije u oblasti komunalnih delatnosti i pružanja javnih usluga, kako iz ugla utvrđivanja njihovih cena, tako i iz ugla njihovog kvaliteta, što je za građane veoma važno.

ISPRAVLjANjE GREŠAKA

NAJAVILI ste i veću otvorenost podataka o reviziji?

- Svi revizorski izveštaji se objavljuju na našoj internet stranici. Planiramo da tu otvorenost u narednom periodu povećamo. To se posebno odnosi na podatke i informacije koje nastaju u postrevizionom periodu, kada je veoma važno da se javno vidi kako je subjekt revizije postupio u postupku otklanjanja otkrivenih nepravilnosti i nesvrsishodnosti.

Pročitajte još: Revizori: Izvan knjiga dugovi, oprema, telefoni...

MODERNE PROMENE

KAKO ocenjujete svoju prvu godinu na mestu generalnog državnog revizora?

Dosta smo uradili u modernizaciji DRI, kako bi išao u korak sa vrhovnim revizorskim institucijama na evropskom i na globalnom nivou. Tu pre svega mislim na promene u načinu rukovođenja, na strateškom planu, u organizacionoj strukturi i organizacionoj kulturi, načinu planiranja revizije, izveštavanju, prezentovanju revizorskih izveštaja, povećanju obuka, povećanju kvaliteta i uveravanja u kvalitet revizije.