Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će u nedelju biti postignut finalni dogovor zainteresovanih strana o zaduženim građanima u švajcarskim francima, kada će biti dogovorena finalna verzija narcta leks specijalisa.

"Nastavljamo razgogovre sa ciljem da u nedelju te razgovore završimo. U nedelju treba da očekujete finalni dogovor i finalnu verziju nacrta zakona koji bismo onda usvojili na vladi početkom nedelje", rekao je Mali novinarima.

PROČITAJTE JOŠ - Krediti u francima: Država briše 15, a banke 23 odsto

Kaže da je cilj da se već polovinom naredne nedelje ide sa tim predlogom zakona u Skupštinu Srbije kako bi bio usovojen po hitnom postupku.

MALI:BUETSKI SUFICIT U PRVOM KVARTALU 15,8 MILIJARDI DINARA

U prvom kvartalu ove godine ostvaren je suficit u budžetu države od 15,8 milijardi dinara, što je za oko 300 miliona evra više od plana, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

"To je za 34,9 milijardi dinara bolje od budžetskog plana ili za skoro 300 miliona evra smo bolji nego što smo planirali i to samo u prvom kvartalu ove godine", rekao je Mali na međunarodnoj konferenciji koju povodom "Dana konkurencije 2019" organizuje Komisija za zaštitu konkurencije.

On je naglasio da je konkurencija veoma važna za srpsku ekonomiju i podsetio da Srbija trenutno ima kreditni rejting BB sa pozitivnim izgledima kod agencije i plan je da dobijem u naredne dve godine investicioni kreditnih rejting.

MALI:NE MENjAMO PROGNOZU RASTA ZA 2019. OD 3,5 ODSTO

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su makroekonomski pokazatelji dobri i da se ne menja prognoza privrednog rasta za ovu godinu od 3,5 odsto.

Na pitanje novinara da prokomentariše to što je Fikslani savet u martu rekao da će privredni rast biti manji od planiranih 3,5 odsto u 2019. zbog korupcije, slabe vladavine prava i slabih institucija, Mali je rekao da se na poboljšanju tih stvari radi svaki dan, ali da ne misli da će stopa rasta biti manja od projektovanih 3,5 odsto.

"Mislim da se za sada držimo te prognoze i ne menjamo je. Imamo veliki broj izazova, slabi tražnja na najvećim evropskim tržištima, i u Nemackcoj i u Italiji koje su naši najveći spoljnotrogovinski partnera. Ali, mislim da imamo jak podsticaj u unutrašnjem tržistu", rekao je Mali.

On je naveo da su to povećanje plata i penzija, što takođe utiče na BDP-a i povećanje javnih investicija.

"Naravno da moramo da radimo više na vladavini prava i povećaanju transparentnosti i povećanju konkurentnosti našeg tržista, ali to radimo svaki dan i borimo se za svaku novu investiciju i radno mesto. Za sada imamo dobre makroekonomske pokazatelje", istakao je Mali i dodao da, međutim, ti pokazatelji uvek mogu i treba da budu bolji.

Naveo je da je rast BDP prošle godine bio 4,3 odsto, po čemu je Srbija bila osma zemlja u Evropi.

"Mnogo smo ispred smo zemalja u regionu i sada se već takmičimo sa zemljama u Evropi", kazao je Mali.

On je naveo da je Srbija po privrednom rastu ostavila iza sebe Hrvatsku, BiH, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Bugarsku i Albaniju.

MALI: ZA DVE GODINE DOSTIŽEMO INVESTICIONI KREDITNI REJTING

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas, na međunarodnoj konferenciji o zaštiti konkurencije u Beogradu, da je cilj da u naredne dve godine Srbija dobije "investicioni" kreditnih rejting.

"Ako u naredne dve godine uspemo da dostignemo investicioni kreditni rejting, što nikada do sada nismo imali, a dva smo koraka od ostvarenja tog cilja, onda to sumira i fikskalnu i monetarnu potliku i atraktivnost našeg tržista i konkurenciju. To je način na koji se uspeh jedne ekonomije ocenjuje", rekao je Mali.

On je na konferenciji koju je povodom "Dana konkurencije 2019" organizovala Komisija za zaštitu konkurencije, rekao i da je Srbija zajedno sa EU posvećena da se transpartentost, atkrativnost i konkurentnost srpskog tržišta nikada ne dovede u pitanje.

"Ako ima problema, da ih rešavamo, ali generalno idemo u dobrom smeru", naveo je ministar u Klubu poslanika u Beogradu.

Istakao je da je konkurencija veoma važna za srpsku ekonomiju i podsetio da Srbija trenutno ima kreditni rejting BB sa pozitivnim izgledima.

Istakao je da je jedna od najvažnijih uloga vlade da definiše zakonski okvir i pravila da bi se obezbedili na tržištu jednaki uslovi za sve, jer to doprinosi ekonomskom razvoju, otvaranju radnih mesta i povećanju BDP-a.

Mali je ukazao na važnost primene politike zaštite konkurencije i naglasio da bez konkurentnosti nema zdravog ni funkcionalnog tržišta.

Dodao je da se tako podstiču kompanije da poboljšaju svoju proizvodnju, smanje troškove, povećaju produktivnosti i inovativnost, kao i da se tako povećava ponuda za građana, smanjuju cene i povećava njihova kupovna moć.

"I privreda i država i građani su tako na dobitku. Srpska ekonomija povećava svoje mogućnosti na svetskim tržištima", rekao je srpski ministar finansija.

On je naglasio da je poboljšanje kreditnog rejtina važno za privlačenje novih investicija i dodao da je Srbija prošle godine privukla 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija, dok su sve druge zemlje u regionu privukle 1,9 milijardi evra.

Konferenciji su prisustvovali i ministar državne uprave Branko Ružić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović.

Fabrici je rekao da je konkurencija u Srbiji unarređena i istakao da je zaštita konkurencije važna i za građane i za državu.

Naveo je da je politika zašite konkurencije važna za pristupanje Srbije EU i omoguhava pristup jedinstvenom tržištu EU.

Podsetio je 63 odsto srpskog izvoza ide u zemlje EU, dok 73 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja EU.

"U tom smislu, Srbija je već integrisana u velikoj meri u EU", naglasio je Fabrici.

On je podsetio da se poglavlje 8 u pregovorima o pristuanju EU tiče zaštite konkurencije i ocenio da je to jedno od najtežih poglavlja.

"Ni kompanije ni tržišta ne mogu sami da se bore protiv kartela i zato je važno da imamo sistem i snažne institucije koje će se boriti protiv monopola", rekao je Fabrici.

Prema njegovim rečima, Srbija treba još da napreduje u toj oblasti i ubrza svoje usklađivanje sa evropskim principima na polju državne pomoći.

Najavio je i dodatne projekte, tvining program sa italijanskom komisijom za unapređenje konkurentnosti u Srbiji.

Obradović je rekao da je za dobru zaštitu konkurencije veoma važan dobar zakonodavan okvir, institucionalni kapaciteti, primena zakona, sudska kontrola i drugo.

"Važna je odgovornost donosioca odluka i transparentnost", porucio je Obradović i dodao da su danas prisutna sva tela za zaštitu konkurenciju sa Zapadnog Balkana, iz Austrije, Rumunije, Italije, Koreje, Japana...

On je istakao da je poštovanje javnog interesa suština rada komisije koja postoji već 13 godina.

Predsednica skupštinskog Odbora za privredu Snežana Petrović je rekla, između ostalog, da na srpskom tržištu ima pojava koje upozoravaju i da stvaranje fer tržišnih uslova mora stalno da se unapređuje.

Rekla je da postoji prostor za unapređenje posebno kada je reč o kvalitetu, cenama i asortimanu prizvoda na domaćem tržištu.

"Prema statistici cena koje su u poslednjih 10 godina iznad evropskog proseka, izdvaju se cene komunikacionih usluga, kao i cene uređaja za domaćinstvo, transportnih i audiovizuelnih usluga, gde postoji prostor za ispitaivanje konkurencije", navela je Petrovićeva.

Evropska komesarka za konkurenciju Margaret Vestager se putem video poruke obratila učesnicima konferencije i istakla da sva tela koja su nadležna za sprovođenje politike zaštite konkurencije dele jednu važnu privilegiju: ono što rade je od suštinske važnosti za građane.

"Ako smo uspešni u našem poslu ostvarivanja efikasne konkurencije na tržištu, naši građani će imati bolji život", poručila je Vestagerova.

Ona je navela da će EK nastaviti da radi sa vladama i telima za zaštitu konkurencije u regionu, kako bi se zemlje pripremile za članstvo u EU.

Na konferenciji pod nazivom "Agenda unapređenja politike zaštite konkurencije" održan je panel na kome su učestvovali predstavnici tela za zaštitu konkurencije regiona Zapadnog Balkana, uključujući i članice EU - Hrvatsku i Sloveniju.