Industrija igara na sreću postiže izvanredne poslovne rezultate, obezbeđuje značajan priliv novca u državni budžet i doprinosi stabilnosti srpske privrede prvenstveno zbog toga što država nije dozvolila inostranim mešetarima i neprincipijelnim lobistima da utiču na uspostavljanje kojekakvih monopola za ko zna čije interese.
Upravo je konkurentnost domaćeg tržišta bila ta koja je dovela do toga da ova privredna grana bude jedan od oslonaca srpske ekonomije, omogućivši rast profitabilnih kompanija za čiju produktivnost pogodan privredni ambijent predstavlja ključni preduslov.

Koliko štete industriji sa takvim privrednim potencijalnom može naneti neprincipijelan stav države mogli smo videti na primerima mnogih zemalja u regionu, poput Albanije, Makedonije, Crne Gore, a od nedavno i Republike Srpske, u kojima država nije imala snage da popusti pred negativnim pritiscima iz inostranstva, već je dozvolila upliv belosvetskim mešetarima, koji su presudno uticali na izmene zakona vodeći se sopstvenim interesima. To je nanelo ogromnu štetu ekonomiji, stvorivši plodno tle za procvat crnog tržišta, odliv ogromne količine novca iz zemlje, gubitak radnih mesta, obustavu poslovanja preduzeća čije je poslovanje direktno zavisilo od industrije igara na sreću, ali i za opasnost od potencijalnih socijalnih nemira.

Očigledan razlog iz kog takav scenario nismo mogli da vidimo i u Srbiji jeste adekvatan privredni ambijent u kom za sve kompanije priređivače igara na sreću važe ista pravila tržišne utakmice. Postavljajući zakonske okvire koji podstiču konkurentnost, država je domaćim preduzećima omogućila stabilno poslovanje. Zahvaljujući konkurentnom tržištu, industrija igara na sreću je postala važan privredni činilac, koji na privredni razvoj utiče i direktno i indirektno.

PROČITAJTE JOŠ:
POMOĆ IZ BUDžETA: Privredi krediti uz subvenciju države


Osim davanja doprinosa državnom, ali i budžetu lokalnih samouprava, koji je prošle godine iznosio 12 milijardi dinara, priređivači igara na sreću pozitivno su uticali i na tržište rada, ali i obim proizvodnje brojnih privrednih subjekata koji su se javili u ulozi njihovih dobavljača. Prema podacima Udruženja priređivača igara na sreću, kroz saradnju sa drugim učesnicima u lancu vrednosti – pre svega dobavljačima - svaki direktno zaposleni u ovoj industriji održava još sedam radnih mesta u drugim privrednim granama, što je 94.500 radnih mesta ili skoro 4 odsto celokupne radne snage u Srbiji. Uzimajući u obzir i članove porodica, to praktično znači da od industrije igara na sreću živi oko 378.000 ljudi.

Njen uticaj na državni budžet i budžete lokalnih samouprava još bolje se sagledava u svetlu podatka da više od 90 odsto dobavljača koji sarađuju sa industrijom igara na sreću čine domaća pravna i fizička lica, a samo 150 najvećih dobavljača koji sarađuju sa ovom industrijom zapošljavaju oko 45.000 radnika.

O važnosti konkurentnosti na koju ekonomska politika često ima i veći uticaj nego poslovna praksa ekonomskih subjekata nedavno je na ekonomsko-političkom forumu pod nazivom "Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj" govorio dr Paul Kovica iz ekonomskog saveta CDU (Hrišćansko Demokratske Unije Nemačke), ukazavši na presudnu ulogu države u tržišnoj privredi.

PROČITAJTE JOŠ: Šib: Dolazak Folksvagena bio bi sjajna stvar za Srbiju

Država ima odlučujuću ulogu u stvaranju konkurentskih prednosti jer jedina može da omogući ravnoprave šanse za sva preduzeća: samo kada je država fer, fer je i konkurencija, a za to je neophodno pogodno privredno okruženje. Konkurentna preduzeća su od izuzetne važnosti jer bez njih nema učešća u tržišnoj utakmici, objasnio je dr Kovic.


Na ime nabavki roba i usluga, samo kompanije članice Udruženja priređivača igara na sreću dobavljačima su prošle godine isplatile 26 miliona evra, a tom iznosu treba dodati i plaćenih pet miliona evra PDV-a, profite tih dobavljača roba i usluga, kao i iznos poreza i zarada koje oni isplaćuju. Priređivači iz grane igara na sreću najviše sarađuju sa dobavljačima iz delatnosti koje su vezane za opremanje lokala (proizvodnja nameštaja, IT i električne opreme i uređaja) kao i za prateće i pomoćne delatnosti. S obzirom na to da se u otvaranje svakog novog uplatnog mesta, kojih ima oko 3.000 u Srbiji, investira po 50 do 80.000 evra, a u održavanje postojećih po 10 do 15.000 evra, godišnje efekat poslovanja se i na taj način preliva na prateće sektore u privredi.

To pokazuje da osim poslovanja same mreže uplatno-isplatnih mesta, industrija igara na sreću značajan efekat na privredu ostvaruje kroz prateće i pomoćne aktivnosti, nabavku računarske i telekomunikacione opreme, razvoj neophodnih softvera, nabavku i održavanje voznih parkova, kao i administrativne procese koji su u ovoj industriji posebno zahtevni.