SRPSKO tržište je za Austriju jedno od najvažnijih na Balkanu. Vodeći smo osiguravač u Austriji i cilj nam je da u regionu Centralno-istočne Evrope budemo među prve tri osiguravajuće kuće na većini tržišta na kojima poslujemo, a reč je o 25 zemalja. U Srbiji smo na četvrtom mestu, ali s obzirom na ostvarene poslovne rezultate, vrlo brzo ćemo se popeti na treću poziciju - kaže, u razgovoru za "Novosti", Elizabet Štadler, generalni direktor i predsednik upravnog odbora Vienna insurance grupe, u okviru koje posluje "Viner štediše osiguranje".

* Kakvi su planovi za srpsko tržište? Jeste li zainteresovani za kupovinu još neke osiguravajuće kuće?

- Došli smo da ostanemo dugo. U oblasti akvizicija imamo zavidno iskustvo, jer smo ih sprovodili u mnogo zemalja. Imamo poseban tim koji je uvek u potrazi za novim kompanijama i koji "snima" tržište. Ako se ukaže odgovarajuća prilika, razmotrićemo je, sagledaćemo cifre i odlučiti da li je kupovina moguća. Za mene je bitno da se konkretna kompanija uklapa u našu grupu i u našu strategiju.

PROČITAJTE JOŠ: POMOĆ IZ BUDžETA: Privredi krediti uz subvenciju države

* Na koji način?

- Naša strategija je da zadržimo i unapredimo poziciju u regiji u kojoj poslujemo. To znači da bi nova firma trebalo da se uklapa u naš portfolio, što je bio slučaj sa "Aksa" osiguranjem koje smo pripojili. Ili da se uklapa u našu štednu strukturu ili strukturu proizvoda koje nudimo... Važna je, takođe, i cena. Već smo prisutni u različitim zemljama, nije neophodno da kupujemo neko strateško preduzeće. Profit može da se uvećava i kroz organski i kroz neorganski rast, što znači da akvizicije moraju da budu profitabilne.

* Da li je srpsko tržište osiguranja nerazvijeno u odnosu na okruženje?

- Ne bih rekla da je nerazvijeno, već da nije toliko razvijeno kao neka druga tržišta. Austrijsko, češko, slovačko tržište osiguranja, na primer, veoma su zasićena tržišta i na njima nije lako napraviti nove proizvode i novi posao. Tamo nema klijenta kojem možete da prodate već postojeći proizvod. Jer, novog klijenta možete da dobijete samo ako ga preotmete od konkurencije, tako da nema mnogo prostora za povećanje tržišnog učešća. To u Srbiji nije slučaj. Uvek volim da poredim pokazatelj koliko građanin jedne zemlje prosečno godišnje izdvoji na osiguranje. U Austriji je ovaj iznos 2.000 evra, u zapadnim zemljama članicama EU je prosek 2.800 evra. Idući prema istoku Evrope, ovaj iznos se sve više smanjuje i u Srbiji je on 110 evra. Naravno, na to utiče i ekonomska situacija, prosečne plate i ostalo, ali je ovo jasan pokazatelj da srpsko tržište osiguranja ima mnogo potencijala u budućnosti.

* Koje vrste poslova imaju najviše uslova za razvoj u Srbiji?

- To zavisi i od regulatornih uslova u konkretnoj zemlji. Uvek je dobrodošla pomoć države po pitanju poreza, kao i kada je reč o razvijanju posebnih linija proizvoda u oblasti penzijskog ili zdravstvenog osiguranja. Vremenom se menja i ovaj biznis. Pogledajte ove samovozeće automobile i pametne kuće, kojima pokušavamo da olakšamo život i izbegnemo gubitke i štetu, što je generalno dobro, ali podrazumeva promenu načina poslovanja osiguravajuće industrije. Zato osiguravači treba da traže nove mogućnosti. Jedna od njih je i sajber osiguranje. Proizvodi u toj oblasti se kreću od pokrića štete u slučaju sajber napada, ili pomoći u vidu podešavanja kompjuterskih sistema ili, što je sada glavni fokus - da pokušamo da pomognemo da se ovakvi sajber napadi u potpunosti - izbegnu.

PROČITAJTE JOŠ: Šib: Dolazak Folksvagena bio bi sjajna stvar za Srbiju

DOBRA EKONOMIJA, OČEKIVAN RAST

* ŠTA biste rekli nekom stranom investitoru - zašto da investira ovde? Kakvo je poslovno okruženje u Srbiji?

- Mnogo stranih investitora aktivno je na srpskom tržištu. Ekonomska situacija i procene privrednog rasta za naredne godine takođe su veoma obećavajuće. Očekivane stope rasta BDP mnogo su više nego za Austriju, Nemačku i druge evropske zemlje. Čak su dobre kada se posmatra cela regija Centralno-istočne Evrope.