REEKSPORT voća u Rusiju, kao i u druge zemlje u koje se izvozi, jedan je od najunosnijih poslova u našoj zemlji, ali ova kriminalna radnja nanosi ogromne štete proizvođačima i hladnjačarima u Srbiji. Krajem prošle godine uhapšeno je više od 60 osoba koje su se bavile ovom nečasnom trgovinom, a država je najavila da će konačno stati na put ovome, kako nikada više ne bi bio zaustavljen izvoz domaćeg voća.

Naši stručnjaci iz oblasti voćarstva ističu da se godišnje u Srbiju uveze na desetine hiljada tona voća, i pored toga što su hladnjače prepune proizvoda iz Srbije. Pojedini nesavesni privrednici kupuju strano voće uz minimalne troškove, pritom ne vodeći računa o kvalitetu ili eventualnim virusima kojima je voće zaraženo, prepakuju ga i izvoze pod etiketom kao da je proizvod iz Srbije. Time uzrokuju nemerljivu štetu voćarima i ovdašnjim prodavcima.

Dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je Srbija lane uvezla oko 60.000 jabuka, a godinu ranije 70.000 tona.

- To je katastrofalan i poražavajući podatak s obzirom na to da se, recimo, trenutno, u hladnjačama nalazi oko 60 odsto neprodatih domaćih jabuka. Godišnje se u Srbiji proizvede oko 400.000 tona jabuke i to je dovoljna količina da se podmiri naše tržište, ali i da se dobro zaradi prilikom izvoza. Moram da kažem da je jabuka, pored maline i žita, strateški proizvod, jer se najviše izvozi - rekao nam je prof. dr Keserović. - Nemoguće je da država ne zna ko se bavi reeksportom. Moraju se odrediti mere kojima će naši proizvođači biti zaštićeni. Zato se treba obratiti agroekonomistima...

PROČITAJTE I:VOĆARI OČAJNI: Kilogram jabuka samo tri dinara

 Srbija, inače, godišnje izveze oko 200.000 tona ovog voća na rusko tržište, što je polovina jabuka proizvedenih u domaćim zasadima. Nakon Turske i Belorusije, Srbija je treći izvoznik voća u Rusiju.

Slična situacija kao sa jabukom, a možda i lošija, jeste sa malinom, voćem po kome je Srbija najprepoznatljivija u svetu, naročito zbog odličnog kvaliteta "crvenog zlata".

Neverovatno, ali istinito je da u Srbiji završi skoro polovina malina proizvedenih u Bosni i Hercegovini. Dalje, zapanjujući je podatak da je uvoz malina iz Čilea, recimo, od 2006. do 2018. godine, prema podacima čileanskog ministarstva poljoprivrede, porastao čak za - 467 odsto!

- U periodu od januara do oktobra pretprošle godine, na primer, uvezli smo iz BiH 10.990 tona malina, a u istom periodu iz Srbije je izvezeno 82.619 tona ovog voća - rekao nam je dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj blasti, zaposlen na Institutu za voćarstvo u Čačku. - Loš marketing svake godine, koji se ogleda u tome da se priča o prisustvu norovirusa u našim malinama, o lošijim standardima u hladnjačama, problemima plasmanu... negativno utiče na srpsku malinu i sam taj brend u svetu. Sve je to uzrokovalo da u 2018. godini, prema podacima američke privredne komore, učešće srpske maline na svetskom tržištu padne za 6,5 procenata.

Dr Leposavić ističe da ništa od onoga što je loše uticalo na izvoz malina i njihov plasman - ne stoji. Pre svega, ističe on, u 99 odsto slučajeva kada su pronađeni norovirusi u malinama koje su završile na inostranom tržištu, zapravo se nije radilo o voću sa prostora Srbije, već da je reč upravo o reeksportu.

Foto D. Dozet


- Tačno je da je malina u kojoj je prošle godine primećeno prisustvo norovirusa uvezena iz Srbije, iz hladnjače u Srbiji. Ali, stvarno poreklo nije bila naša zemlja. To se lako može utvrditi metodama za utvrđivanjem identiteta, jer, garantujem da nijedna malina na svetu nije tako dobrog kvaliteta kao naša, domaća - kazao nam je dr Leposavić.

Između ostalog i zbog sve češće pojave reeksporta, što deluje destimulativno na proizvođače, od 2014. godine primetan je konstantan pad u količini proizvedenih malina u Srbiji. Tako je 2016. godine u Srbiji proizvedeno 83.000 tona, a lane 56.000 tona.

Stručnjaci iz oblasti voćarstva, ali i sami proizvođači ne veruju u rešenost države da stane na put nesavesnim trgovcima. Dodaju da nadležni inspektori treba bolje da obavljaju svoj posao i konačno stanu na put reeksportu koji šteti domaćoj privredi.

- Naravno da se tačno može utvrditi ko uvozi, a potom voće izvozi kao srpsko na rusko i ostala tržišta. Samo ne znam što se tome već jednom ne stane na put. Mi proizvođači najviše trpimo. Našu muku retko ko vidi. Najveća smo im smetnja i onda kada tražimo odgovarajuću cenu za naš trud i rad - rekao nam je jedan od ivanjičkih malinara Milan Savić.

 ČEKAJU KUPCA

ZA prvih devet meseci prošle godine u Rusiju je bilo izvezeno oko 110.000 tona voća, čija je vrednost bila više od 150 miliona evra. Ipak, hladnjačari se nadaju i da će se u martu aprilu nastaviti izvoz voća, jer u hladnjačarima ima više od 200.000 tona jabuka, koje čekaju kupca.