Moramo popraviti položaj žena u srpskom biznisu

KOPAONIK biznis forum (KBF) počinje u 9 ujutru i u dva udarna dana završava se u 22.45 sa samo jednom pauzom. Forum ima ukupno 26 panela, tri plenarne sesije, šest specijalnih događaja, obraćanje specijalnih gostiju. Sve zajedno jedan veoma intenzivan program koji je spakovan u četiri dana. To govori da ocena prema kojoj je Forum mesto završne žurke srpske poslovne elite nije tačna iz više razloga.

Ovako na naše pitanje o osporavanju dela javnosti najvažnijeg ekonomskog skupa u Srbiji odgovara Aleksandar Vlahović, predsednik Programskog odbora Kopaonik biznis foruma i prvi čovek Saveza ekonomista Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: Od ideje do realizacije i plasmana proizvoda uz pomoć EU

- Gore se ne skuplja samo srpska poslovna elita, nego i svi važni ljudi, koji učestvuju u društvenom životu Srbije. Na Kopaoniku su i premijer i guverner, predsednici Fiskalnog saveta, SANU, svi direktori regionalnih finansijskih organizacija, najvažniji direktori banaka, preduzeća i investitori iz čitavog regiona. Učesnici su uvaženi gosti iz našeg regiona. Na Kopaoniku imamo sve predsednike privrednih komora zemalja Zapadnog Balkana, zatim veliki broj privrednika iz Makedonije, CG, BiH, Hrvatske i Slovenije. Tu su i najvažniji ekonomski teoretičari iz zemlje i regiona. Ove godine imaćemo predsednika Svetske akademije umetnosti i nauke gospodina Gerija Džejkobsa. Očekujem da će izlaganje gospodina Kristijana Danilsona, generalnog direktora Evropske komisije za proširenje i susedske odnose, izazvati veliko interesovanje.

* Zanimljivo je da je KBF prestao da se bavi samo ekonomskim temama?

- Pokrećemo teme koje su važne za stvaranje normalnog vrednosnog sistema u društvu. Jedna od tih tema je i rodna ravnopravnost. Ove godine ćemo potpisati inicijativu za ravnopravnost žena u biznisu. Potpisnici će biti šest najvećih domaćih i stranih kompanija, zato što su žene za isti posao značajno manje plaćene od muškaraca. Imamo temu o reformi obrazovanja, kreativnoj ekonomiji, digitalizaciji. Hoćemo i da okuražimo kreatore ekonomske politike, ali i da napravimo nacionalni konsenzus oko ovih tema, koje su ključne za budućnost Srbije.

Aleksandar Vlahović, foto Z.Jovanović

* Šta su najveća dostignuća KBF? Šta ste vi otvorili kao temu i šta je opšteprihvaćeno?

- Mislim da je to fiskalna konsolidacija, koja je kompletan produkt KBF. Prvo, KBF nije institucija koja donosi i sprovodi odluke. Savez ekonomista Srbije može da savetuje, a da li će se njegovi saveti prihvatiti ili neće, to zavisi od kreatora ekonomske politike - Vlade i NBS. Postali smo veoma značajan influenser, što se tiče kreiranja ekonomske politike. Mi smo bili kritičari Vlade od 2009. do 2014. za izabrani model fiskalne konsolidacije i mere kao odgovor na svetsku krizu. Govorili smo da je Srbija jedina zemlja koja je tri puta prolazila kroz recesiju posle svetske ekonomske krize. Govorili smo da je potrebno bazirati fiskalnu konsolidaciju na štednji, a ne na potrošnji i dali smo argumente za te naše tvrdnje. Na našu veliku sreću mi smo krajem 2014. i početkom 2015. imali konsolidaciju zasnovanu na štednji.

* Može li se na KBF napraviti plan za izlazak našeg javnog sektora iz krize?

- Za to je potrebna politička odluka. Ako pitate Vladu, oni će reći da je tu napravljen odgovarajući pomak. Knjigovodstveni rezultati pokazuju da je sada nešto bolje nego što je bilo ranije. Neka javna preduzeća uplaćuju više u budžet. Ima JP koja uspešno posluju, poput Aerodroma "Nikola Tesla" ili "Vojvodina šuma". Nije teško napraviti program i ući u njegovu realizaciju, ali pošto su JP od 2004. do danas rezervoar za zapošljavanje partijskih kadrova neophodna je politička odluka da se to u budućnosti više ne radi. Potrebna je i suštinska korporativizacija i odvajanje upravljanja od vlasništva.

* Najavljuje se nova ekonomska kriza, hoćemo li sada biti spremni za nju?

- Kriza se najavljuje, tu je negde iza ugla, usporava evropske ekonomije. Italija je u recesiji, nemačka privreda posrće. To su naša dva glavna spoljnotrgovinska i investiciona partnera. Mi zbog toga moramo da se spremamo. Sigurno je da je situacija u budžetu mnogo povoljnija nego što je bila 2008. Imamo budžetski suficit. Bankarski sektor je stabilniji. I privreda je mnogo pametnija i ne zadužuje se tako lako. Smanjili smo javni dug. Treba da se vodi računa o tekućoj javnoj potrošnji i ona ne sme da raste brže od rasta BDP. Treba sve raditi da se pripremi fiskalni prostor za eventualne intervencije. Kad je kriza, onda država mora da preuzme ulogu pokretača ekonomske aktivnosti.

Aleksandar Vlahović, foto Z.Jovanović

NE MOŽE MENADžER ZA 1.000 EVRA

- POTREBNO je da se manemo populističke demagogije da direktori javnih preduzeća imaju malu platu. Ako danas u finansijskom sektoru u Srbiji imate direktore banaka čija plata nije ispod 6.000-7.000 evra, vi ne možete očekivati da ćete imati dobro rešenje, odnosno menadžera, a da ga platite 1.000 evra. Za javna preduzeća je potreban jedan jasan biznis-plan, program restrukturiranja i jasno definisani bonusi za realizaciju tog plana i to je nešto što bi bio pravi put, lišen svake demagogije.

PROČITAJTE JOŠ: Knežević i Čen: Sve više kompanija iz Kine zainteresovano za Srbiju

KO PLAĆA KBF

* Ko finansira Kopaonik biznis forum

- Poreski obveznici ne odvajaju niti jedan dinar za organizaciju KBF. On ima snažnu podršku svojih sponzora, partnera... Počev od "Masterkarda", koji je već četvrtu godinu uzastopce partner KBF, a ne moram da vam kažem koliko je "Masterkard" probirljiv u izboru partnera. On je partner UEFA u Ligi Šampiona, a partner je KBF. I više od 50 privatnih kompanija, i domaćih i stranih koje su prepoznale potrebu za okupljanjem svih najvažnijih učesnika i donosilaca odluka u privrednom i društvenom životu Srbije.