Ekonomija

Prete nam evropske takse, struja bi mogla dramatično da poskupi

M. N. S.

31. 01. 2019. u 20:38

Iz Evrope dopiru najave da bi Zapadnom Balkanu mogla da se nametne taksa. Kilovati bi mogli biti skuplji za trećinu

Прете нам европске таксе, струја би могла драматично да поскупи

AKO nam Evropa nametne takse na emisije ugljen-dioksida (CO2), koje se plaćaju na proizvodnju električne energije iz uglja, potrošači Zapadnog Balkana bi mogli da očekuju drastično poskupljenje struje. Uz gubitke na mreži, koji u našem regionu iznose i do 16 odsto, kilovati bi mogli da budu skuplji i do čak 30 odsto.

Pročitajte još: Da li su Srbiji potrebne male hidrocentrale?

To se u četvrtak čulo na Međunarodnoj stručnoj konferenciji "Elektroenergetika u regionu - razvoj tržišta", koju su organizovali "Balkanmagazin" i "Elektoprivreda Srbije".

Prema rečima Jasmine Trhulj, predstavnice Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope, cena prava na emisiju ugljen-dioksida iz termoelektrana na evropskom tržištu poslednjih meseci ubrzano raste. Kako je rekla, za emisiju jednog kilograma CO2 iz termoelektrana sada treba platiti od 22 do 24 evra.

- Po tom pitanju trenutno ne postoji vremenski rok - rekla je Trhuljeva. - U toku je izrada studije za subvencije u sektoru uglja, i sa njom Energetska zajednica želi da počne razgovore na tu temu.

Da se o novim troškovima za proizvođače električne energije iz uglja šuška, potvrdio je u četvrtak i David Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS-a.

Pročitajte još: Antić: 500 miliona dinara za projekte energetske efikasnosti

- Čujemo da ima šumova da se zemljama Zapadnog Balkana uvedu takse za proizvođače električne energije zbog emisija ugljen-dioksida - rekao je Žarković. - Mi sigurno nećemo ući u CO2 mehanizam, ali zamislite udar na cenu od 24 evra po megavat-satu, to bi bio veliki porast.

On je precizirao da se o uvođenju takse na emisije CO2 priča, ali da se ne zna da li će se to i dogoditi.

Na Zapadnom Balkanu, Srbija ima najnižu cenu struje u regionu, dok Bugarska ima najpovoljniju cenu među zemljama EU. Na cenu električne energije na Starom kontinentu, kako se čulo, sve više uticaja imaju takse i nameti koji se nameću proizvođačima struje. Sve manje na struju utiče prozvodna cena, ali se nametima za kilovate iz obnovljivih izvora energije i ekološkim taksama cena stalno nadograđuje.

KO GUBI, A KO DOBIJA

INTEGRACIJA tržišta električne energije EU nije donela povoljnije cene za domaćinstva. Na pitanje šta konkretno potrošačima našeg regiona znači integracija tržišta struje Zapadnog Balkana, Jasmina Trhulj odgovara:

- U Austriji ja struju plaćam 20 evra mesečno, dok me interenet i TV koštaju 35 evra. Moji roditelji u Beogradu struju plaćaju 30 evra, a cene su mnogo povoljnije. Ja mnogo štedim energiju, kao i čitava Evropa. Niske cene struje u Srbiji idu na račun budućih generacija, jer sa njima nema održivog razvoja. Benefite od integrisanog tržišta imaće buduće generacije. A posledica slabe integracije tržišta struje u regionu je godišnji gubitak od oko 16 miliona evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije