IŠČEZLE DOMAĆE SORTE OMILJENOG POVRĆA: Seme krompira plaćamo tri miliona evra

ZA uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira Srbija godišnje troši oko tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Pored toga, zbog uvoza semena, domaće sorte krompira - jelica, dragačevka i univerzal - iščezle su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijacama o "ivanjičkom" ili "dragačevskom" krompiru - pada u vodu. Može se samo reći da je holandsko, ili u manjoj meri nemačko seme niklo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da je reč o domaćem krompiru.

Zahvaljujući Institutu za biološka istraživanja iz Beograda, genotipovi ovih domaćih sorti, stvorenih u Centru za krompir u Guči, sačuvani su u njihovim laboratorijama, a zbog prepoznatljivog kvaliteta, u svojim kolekcijama čuvaju ih i druge institucije širom Evrope. Postoje ideje da se proizvodnja semena zanovi u ovoj naučnoj ustanovi u Guči, čiji je račun zbog dugovanja od oko 90 miliona dinara godinama u blokadi, ali bez pomoći države, ističu nekadašnji radnici Centra, nema proizvodnje. Centar je lane preimenovan u Inovacioni centar i dobio je potpuno novi profil javno-privatnog partnerstva između države Srbije (koja je stopostotni vlasnik) i jedne privatne firme.

PROČITAJTE I:IVANjIČKI KROMPIR ODAVNO NIJE "IVANjIČKI": Više od 90 odsto "domaćeg" krompira nastalo je iz holandskog semena

Bivši direktor Centra Milić Domanović kazao nam je da se pravni status mora rešiti, jer je imovina državna, a dugovi se nagomilavaju, i to pre svega za neisplaćene zarade radnicima koji su otišli kao tehnološki višak, kao i za poreze i doprinose. Pored dugova koje ima, Centar ima i svoja potraživanja (oko 20 miliona dinara), koja ne može da naplati od firme "Seme" a. d. Beograd, zbog kojih jeustanova i upala u krizu.

- Naš sunovrat je krenuo kada nam je zabranjen rad na našim parcelama na Goliji, koja je proglašena za prirodno dobro. Za to nam nije data nikakva nadoknada. Pokušali smo da promenimo lokaciju, da odemo na Pešter, ali tamo su bili ekstremniji uslovi - objasnio nam je Domanović.

Naš sagovornik dodaje da je Centar nuđen Agronomskom fakultetu u Čačku bez ikakvih obaveza, ali ponuda nije prihvaćena. Domanović smatra da su napravili grešku, jer bi ovde studenti mogli da dolaze na praksu i da parcele koriste kao ogledno dobro.

- Već godinama uvozim seme iz Holandije i zadovoljan sam prinosima. Ne kupujem seme od domaćih proizvođača, koji ga nude za manje novca, ali sumnjivog kvaliteta. Za svoju njivu uzimam isključivo deklarisano seme - rekao nam je Milan Jelić, uzgajivač krompira iz Ivanjice. - Kupovao bih i domaće seme, ali kontrolisano, i da je, naravno, cena ista. Da je skuplje, sigurno ga ne bih kupovao, koliko god da sam patriota i da volim domaće.. Ja, ipak, živim od zarade.

PREVAZIĐENE

OZBILjNI proizvođači krompira iz Dragačeva i Ivanjice ističu da su veliki skeptici kada je reč o starim srpskim sortama, jer su one, kako kažu, odavno prevaziđene. Dodaju da u svetu postoji oko 1.000 sorti i da se one zanavljaju na svake dve-tri godine, u zavisnosti od diktata tržišta.