NjIHOVE poslovne knjige kontroliše, a u njihovim prostorijama radi. Od Državne revizorske institucije (DRI) se očekuje da bude nezavisna, a "podstanar" je u zgradama drugih institucija. Sa njima, u pojedinim slučajevima, deli i kancelarije, poput Narodne banke Srbije i pojedinih državnih uprava čije poslovanje i trošenje javnog novca treba da kontroliše.

Pročitajte još: Revizori o subvencijama: Umesto u razvoj, pare ulagali u gubitaše

I centrala u Beogradu, i organizacione jedinice DRI u Nišu i Kragujevcu, smeštene su u poslovni prostor koji pripada korisnicima javnih sredstava: "Pošti Srbije" i NBS. Situacija je najbolja u trećoj organizacionoj jedinici, u Novom Sadu, gde je prostor odgovarajući, obezbeđen, a revizori su smešteni "sami na spratu".

- Neuslovan poslovni prostor u kojem posluje Državna revizorska institucija može da utiče na očuvanje nezavisnosti revizora, revizorskih timova i cele institucije - kaže za "Novosti" Duško Pejović, generalni državni revizor i predsednik DRI.

On navodi da je prema Zakonu o DRI Vlada Srbije dužna da obezbedi uslove za rad ovoj instituciji i pod tim se podrazumeva i obezbeđenje poslovnog prostora.

Pročitajte još: Revizori: Radikali duguju 114 miliona dinara

- Nama je poslovni prostor obezbeđen, ali je problem što on nije adekvatan i što nijedno rešenje nije trajno - navodi Pejović. - Čak i prostor u kome posluje novosadska organizaciona jedinica DRI, koji je odgovarajući i u koji smo prešli nedavno po osnovu Zaključka Vlade, ne predstavlja trajno, već dvogodišnje rešenje. Generalno gledano, poslovni prostor koji DRI koristi u najvećem delu ima tehničke nedostatke i u njemu sede i subjekti revizije.

U Kragujevcu državni revizori rade u prostoru u vlasništvu države koji je dat na korišćenje Javnom preduzeću "Pošta Srbije". Prostor jeste odgovarajući, ali njegovo pitanje nije trajno rešeno.


Duško Pejović

POSTUPAK U TOKU - U razgovoru sa premijerkom Anom Brnabić, potvrđeno nam je da je postupak rešavanja pitanja prostora u kojem posluje Državna revizorska institucija pokrenut i da je u toku - ukazuje generalni državni revizor Duško Pejović. - Reč je o većem broju zaposlenih, oko 190 u Beogradu, a trebalo bi da nas bude oko 280. To podrazumeva i prostor za toliko ljudi, odgovarajuće sale i mesto za obuku. Znam da to nije lako pronaći, ali Beograd je veliki grad.

Teže stanje je u Nišu, gde radi više zaposlenih u ograničenom prostoru, koji inače pripada Narodnoj banci Srbije. A, ona je subjekt revizije. Za razliku od Kragujevca, u Nišu revizori i fizički dele prostor sa zaposlenima u NBS.

- Beograd je posebna priča - navodi Pejović. - Ja sam u DRI zaposlen već osam godina, i ovo je sedmi poslovni prostor u kojem radim. Zaposleni u DRI u Beogradu sede na dve lokacije: u Makenzijevoj ulici i u Bulevaru kralja Aleksandra. U prvoj su uprava i pojedine službe, dok svi beogradski revizori sede na drugoj adresi. Uprava je fizički odvojena od zaposlenih.

U zgradi u ovom beogradskom bulevaru revizori koriste pet spratova: četiri su u državnom vlasništvu, a za peti sprat, prema rečima Pejovića, DRI plaća skup zakup.

- Zgrada nema tehničke uslove za rad, a osim toga, u njoj sede i subjekti revizije koje kontrolišemo - ukazuje Pejović. - U Makenzijevoj ulici pak, smešteni smo u zgradi Narodne banke. Ovde rade i zaposleni u NBS. I obezbeđenje je od NBS.

DRI, u neuslovnom poslovnom prostoru, kako navodi generalni državni revizor, ima problem i sa čuvanjem poverljivih dokumenata, obezbeđenjem softvera i drugih podataka vezanih za to.


USLOV ZA EU

POGLAVLjE 32, u procesu pristupanja EU, podrazumeva i deo koji se odnosi na eksternu reviziju raspolaganja javnim finansijama i državnom imovinom. Jedan od osnovnih uslova za pozitivnu ocenu je i očuvanje nezavisnosti Državne revizorske institucije - ukazuje Duško Pejović, dodajući da svaki razvoj u ovoj oblasti podrazumeva novo zapošljavanje, obuku, veći prostor, bolje uslove za rad, odgovarajući softver...