ZBOG PRAVNOG VAKUUMA: Povišica zaobilazi geodete

GRAĐANI u čitavoj Srbiji, izuzev Beograda, od ponedeljka ne mogu da računaju na usluge zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu. Radnici Zavoda, nezadovoljni što bi već drugi put, zahvaljujući pravnom vakuumu, moglo da ih zaobiđe povećanje plata u javnom sektoru, započeli su štrajk. Direktor RGZ Borko Drašković poručuje da je usaglašeno rešavanje svih ekonomskih i socijalnih problema, načelno dogovoreno sa resornim ministarstvima, ali su sindikalne vođe izazvale bespotrebni štrajk.

Sindikati se, s druge strane, nadaju da će im se narednih dana pridružiti i kolege iz Beograda. Nezadovoljni zaposleni kažu da se problemi gomilaju godinama.

- Osnovni razlog za nezadovoljatvo što je nas već mimoišlo povećanje osnovica od pet odsto - objašnjava Nebojša Pejčinović iz sindikata "Nezavisnost". - To je trebalo da se ispravi zakonom koji bi regulisao platne razrede u javnom sektoru, ali je on odložen. Sada može da se desi da se na nas ne odnosi ni najavljneo povećanje od sedam odsto u narednoj godini. Ljudima plate godinama ne rastu. Godinama smo radili sa 25 odsto manje radnika. RGZ je dobio odobrenje da zaposli 450 radnika, ali u budžetu nisu predviđena sredstva za njihove plate.

Pročitajte još - Geodeti: Mi ne kočimo infrastrukturu!

Direktor Borko Drašković odgovara da je zadatak štrajkača da naruše ugled RGZ-a i poverenje koje ima kod građana. Republički geodetski zavod je već drugu godinu zaredom četvrta po redu institucija u koju građani Srbije imaju najviše poverenja.

- U protekle tri godine registracija nepokretnosti u Srbiji poboljšala je za 18 mesta svoju poziciju na "Duing biznis listi" Svetske banke, a na listi koju objavljuje jedna od vodećih američkih kompanija u oblasti nekretnina "Džons Leng Lasal", Srbija je prva u Evropi - navodi Drašković. - S obzirom na to da su sindikalni lideri amnestirani od zakonskih obaveza, štrajk su proglasili uprkos kršenjima pojedinih zakonskih odredaba. Postupili su ishitreno i nepromišljeno, a druge zaposlene sa lakoćom podstiču na kršenje zakona jer su sami zaštićeni. Takozvane vođe štrajka organizuju obustavu rada, očigledno po nalogu nekog van RGZ-a čiji je interes da RGZ ostane u prošlom veku i bude slaba i zaostala institucija na koju će svi lako moći da prebace krivicu za svoje rezultate.

HTELI MINIMUM

ŠTRAJKAČI kažu da su hteli da tokom štrajka zaposleni rade na zaostalim predmetima i potvrdama neophodnim za ostvarivanje zdravstvenog i socijalnog osiguranja, čak su i potpisali sporazum. Poslodavac je, međutim, insistirao da, kako bi se izbegla korupcija, štrajk bude potpun.