Mihail Deljagin: Srbija ima tehnološku pamet, to je vaša šansa

PRED Srbijom su dve ekonomske šanse. Prva je da bude logistički centar Kine u Evropi što bi, međutim, moglo da napravi probleme jer su Kinezi teški partneri, a istovremeno biste došli u konfrontaciju sa Amerikom. Drugi vaš put su specifične tehnologije.

Sa ovakvim savetom Srbiji, intervju "Novostima" počinje dr Mihail Deljagin, ruski ekonomista, direktor moskovskog Instituta za proučavanje globalizacije. Jedna od najprominentnijih ruskih javnih ličnosti, polemičar i kritičar moderne liberalne ekonomske ideje, smatra da je tehnologija koju sada koristimo, zapravo nečiji monopol, koji zarađuje na rastu cena:

- Zato su tehnologije komplikovane i skupe. Kada globalno tržište krene da se raspada na regione, mnoge od ovih tehnologija će se pokazati skupim i biće potrošene. Javiće se potreba za tehnologijama koje su efektivne, ali jeftine. Srbija bi mogla da postane centar za istraživanje takvih tehnologija, za standardizaciju i prilagođavanje za komercijalne svrhe.

* Mislite da Srbija ima takve potencijale, da radi na prilagođavanju tehnologija?

- Podsetiću vas da je nekadašnja Jugoslavija bila jedna od samo 12 država koje su same projektovale i pravile podmornice. Vi imate tehnološku pamet i sposobni ste da se bavite time. Sa druge strane, vi ne učestvujete u globalnoj konkurenciji i takva istraživanja neće biti pretnja. To je delatnost u kojoj ima prevaranata, ali to je najperspektivnija stvar. U Rusiji takve tehnologije nazivaju "onim koje zatvaraju", jer ako prorade, zatvaraju čitave grane. Na primer, obrađujemo laserom šine, cene porastu pet odsto, ali traju tri puta duže. To bi značilo da dve trećine proizvodnje šina odlazi u prošlost.

* Tvrdite da je globalno tržište već počelo da se raspada?

- Počelo je još od ekonomske krize. Rusija je bila jedina zemlja koja nije usvojila protekcionizam, sve ostale su to uradile. Kada je Obama govorio o transpacifičkom i transatlantskom partnerstvu, bio je to početak rušenja globalnog tržišta, jer oni koje nisu ulazili u to partnerstvo, sebe su lišavale američkog tržišta. Tramp nastavlja to u drugoj razmeri. I trgovinski ratovi su segmentacija. I cenzura koju sprovodi "Gugl" govori o segmentaciji informativnog tržišta. Mi smo doneli zakon da ukoliko predsednik i premijer žele da uvedu sankcije protiv Zapada, oni imaju pravo to da urade. Na ruskom "Guglu" nije bilo komentara na ovaj zakon. I onda sam otišao na "Jandeks" i tamo našao 1.500 samo regionalnih komentara. Dakle, "Gugl" je sve cenzurisao.

PROČITAJTE I:"Pametni" sat za svet

* Smatrate da globalni monopoli uništavaju srednju klasu s ciljem da spreče njenu pobunu, a da je to svojevremeno bila, kako ste ocenili,funkcija fašizma?

- Suština je u tome da se globalno tržište raspada na makroregione i moramo da se ponašamo u skladu sa tom tendencijom. U Rusiji niko to ne razume. Dok budemo pasivni, ponašaće se bahato prema nama. I u društvenom i u ekonomskom smislu. Grupa liberala koja je nekada upravljala Rusijom, preživela je devedesete godine i sada upravlja ekonomijom. U to vreme ruska država je bila stvarana unutar Sovjetskog Saveza. Stvarana je kao mehanizam razdrobljavanja i pljačkanja Sovjetskog Saveza, a opljačkano sovjetsko nasleđe su na Zapad izvozili kao lično bogatstvo.

* Koliko je u tom procesu udeo imala privatizacija?

- Pljačkanje je počelo pre i nastavilo se posle privatizacije. Privatizacija je bila važan trenutak. Imamo primer Bugarske, gde se pokazalo kako država može da se uništi, jer po nivou razvoja Bugarska je bila druga posle Istočne Nemačke, u privilegijama i dotacijama. Imali su elektroniku, mašinsku proizvodnju, sad nemaju ni svoj paradajz. To nije samo ekonomski, već politički problem. To je pitanje čemu služi vlast. Ako postoji da sve pokrade i pobegne u Švajcarsku, situacija je beznadežna. Sankcije Rusiji ne dozvoljavaju našoj vlasti da pobegne u Švajcarsku i objašnjavaju eliti da će morati da živi u Rusiji, da mora da živi sa tim narodom. Sankcije nam pomažu da normalizujemo vlast.

* Sankcije Rusiji imaju značajne posledice, međutim, prva posledica je manji promet sa Evropom, a veći sa Amerikom?

- Što se tiče Rusije, sankcije su bile koncentrisane na četiri tačke. To su lične sankcije prema određenim ličnostima, kojima je bio cilj da se stvori sukob između elite i predsednika Rusije. Ipak, to se nije dogodilo. Čak su se dva naša oligarha vratila iz inostranstva i svoj biznis donela u Rusiji. Sankcije su zaustavile i finansiranja iz inostranstva. Naši liberali su napravili takvu ekonomiju koja se bazirala na kreditima iz inostranstva. Prestao je dotok novca, spoljni dug se ozbiljno smanjio i za šest meseci je pao za 10 odsto, oko 50 milijardi dolara. Novac koji je bio usmeren za razvoj odlazio je za otplatu dugova. Bila je to ozbiljna šteta, jer država nije stvorila sistem unutrašnjeg kreditiranja ekonomije. Država sad ima dovoljno novca da ponovo čitavu zemlju obnovi. To pokazuje da naš problem nisu sankcije, naš problem je naša država.

* Koji je uticaj sankcija najbolniji, kada je ekonomija Rusije u pitanju?

- Realan problem je embargo na uvoz tehnologija. Mi sada imamo problem eksploatacije nafte na pojedinim mestima na Arktiku, jer nemamo adekvatnu tehnologiju. A četvrti udar je psihološka posledica sankcija. To je stvaranje stanja nesigurnosti. To je efikasna posledica, koja dovodi do pada rublje i tržišta fondova. Sankcije su same po sebi ponižavajuće i protiv Rusije su počele da se uvode još 2012. godine. I pre Ukrajine. Počelo je sve kada je američkom špekulantu Vilijamu Rauderu naš sud presudio da je prevarant. Nije hteo da plati ogroman porez u Rusiji, pa je pobegao iz zemlje. Da smo tada odgovorili, sve bi se tu i završilo.

* Koji bi odgovor bio pravi?

- Pre svega, zaustaviti izvoz u dolarima. Mogli smo dolar zameniti drugom valutom. Bilo je pokušaja između Kine i Rusije, da se izostavi dolar kao sredstvo plaćanja, ali to su bili samo pojedinačni slučajevi. Sada i od EU za naftu i gas i metale dobijamo dolare. To Amerikancima omogućava da zarade na štampanju novca. Kada bi nam Evropljani plaćali u evrima, bilo bi korisno i njima i nama. Evropljani se plaše od Amerikanaca da prestanu da trguju u dolarima. Druga stvar je to što se cene nafte i gasa određuje u dolarima i promena u drugu valutu bi bila složen problem, ali rešiv.

TELEFONI KAO ŠPIJUNI

* Da li bi trebalo uvoditi sankcije američkom biznisu u Rusiji?

- Postoji mnogo američkih kompanija koje zarađuju na Rusima. Primera radi, "Eplovi" proizvodi, koji se sastavljaju u Kini, tamo su zabranjeni za državne činovnike, jer je to potencijalno špijunska sprava. Zašto mi ne sledimo primer Kineza? Mogli bismo da, recimo, nateramo američke proizvođače fast-fud hrane i gaziranih pića da isporučuju Rusiji zdravije proizvode ili da ih oporezujemo za nekvalitetne proizvode.