TE 2009. godine, kada je "Gasprom grupa" kupila kontrolni paket akcija NIS, on je bio naftna kompanija lokalnog značaja sa ogromnim dugovima. Prema rezultatima poslovanja za 2008. godinu, čist gubitak je iznosio 100 miliona evra. Proizvodni pokazatelji NIS su opadali, ali kompanija nije imala razvojnu strategiju i već dugi niz godina nije ulagala u geološka istraživanja, preradu nafte i mrežu benzinskih pumpi.

Ovako se, u ekskluzivnom intervjuu "Novostima", priseća dolaska u Srbiju Aleksej Borisovič Miler, predsednik Upravnog odbora JAD "Gasprom", jedne od najmoćnijih svetskih kompanija. Jedan od najuticajnijih ljudi, kako u Ruskoj Federaciji, tako i u svetu, dodaje:

- Nakon ulaska u akcionarski kapital NIS, mi smo sa srpskim partnerima operativno doneli efikasne investicione odluke, angažovali smo profesionalni menadžment, razvili strategiju za razvoj holdinga. To je omogućilo da se situacija brzo prelomi. Već na kraju 2010. kompanija je imala 160 miliona evra neto dobiti.

* Danas je NIS jedna od najvećih energetskih kompanija u jugoistočnoj Evropi?

- NIS ima jednu od najsavremenijih rafinerija u regionu i mrežu benzinskih stanica u Srbiji i još tri balkanske zemlje. Kompanija razvija proizvodnju nafte i sopstvenu elektroenergetsku industriju. To je jedan od vodećih srpskih izvoznika naftnih proizvoda i najatraktivnijih poslodavaca u zemlji. Ukupan obim investicija "Gasprom grupe" i NIS u razvoj proizvodne infrastrukture i u nove projekte kompanije približava se sumi od tri milijarde evra. Mi smo odavno u potpunosti ispunili sve investicione obaveze fiksirane u kupoprodajnom ugovoru i nastavljamo da razvijamo ovaj aktiv. Rad kompanije je od velikog značaja za ekonomiju Republike Srbije. Od 2013. godine, NIS svake godine uplaćuje u budžet Srbije više od milijardu evra, što je od 13 do 15 odsto budžeta zemlje. Na kraju prve polovine 2018. plaćanja su iznosila gotovo 700 miliona evra. Kao što vidite, rezultati govore sami za sebe.

PLAN 10 GODINA UNAPRED * PRED "Gaspromom" je još mnogo moćnih, ambicioznih projekata? - Uvek planiramo svoj posao 10 godina unapred. Svake godine ovaj dugoročni razvojni program se ažurira i usvaja za narednu deceniju. Ovo nam omogućava da danas radimo na onome što će se tražiti u budućnosti. Naš glavni zadatak su - gas, toplota i svetlost u domovima naših potrošača za mnogo godina u budućnosti. To je ono zbog čega mi i radimo.

* Nezaobilazno pitanje u današnjoj globalnoj političkoj i ekonomskoj situaciji je može li EU bez ruskog gasa?

- Vidimo da poslednjih godina evropski potrošači sve više glasaju za ruski gas. Potražnja je dostigla neverovatne razmere. Uzrok tome je, između ostalog, smanjenje proizvodnje na nalazištima nafte u Evropi. Godine 2017. poboljšali smo rekordne pokazatelje izvoza koje smo ostvarili godinu ranije, za 8,4, odsto i isporučili smo 194,4 milijarde kubnih metara gasa u zemlje koje nisu članice ZND. A ove godine ponovo planiramo da postavimo novi rekord. Prema našim prognozama, obim snabdevanja će premašiti 200 milijardi kubnih metara. To znači da ćemo se približiti maksimalnom nivou godišnjih ugovornih obaveza za sve naše ugovore o isporuci gasa Evropi. I to je već novi koordinatni sistem u kojem će se razvijati naši odnosi sa evropskim partnerima. Još jedna vrlo važna činjenica: samo "Gasprom" može da isporučuje neophodne količine gasa tokom maksimalne potražnje.

PROČITAJTE I: Aleksandar Dibalj: Jedinstvo Srba i Rusa živi i raste


* To je pokazala i protekla grejna sezona?

- U drugoj polovini februara, zbog velikih hladnoća, potražnja Evrope za gasom počela je brzo da se povećava, a 2. marta dostigla je najvišu tačku. Mi smo bili u mogućnosti da drastično povećavamo snabdevanje i obezbedimo gas za potrošače. Postavili smo deset dnevnih rekorda zaredom i dostigli apsolutni maksimum od 713,4 miliona kubnih metara dnevno. I to, moram da naglasim, tokom završetka jesenjeg, odnosno zimskog perioda, u vreme kada su evropska skladišta gasa bila gotovo u potpunosti ispražnjena. To je današnje stanje na evropskom tržištu gasa. U budućnosti će se potražnja za gasom u Evropi povećati. Prvo, sopstvena proizvodnja će nastaviti da opada. Drugo, prirodni gas predstavlja idealno rešenje za sprovođenje programa udaljavanja od uglja, što je sada prihvaćeno svuda u Evropi. Uvereni smo da će upravo ruski gas biti tražen, u prvom redu, zahvaljujući visokoj konkurentnosti i pouzdanosti snabdevanja na duži rok.


* Može li se Srbija povezati sa gasovodom koji do Turske ide preko Crnog mora?

- Da, ta mogućnost postoji. Kao što znate, projekat "Turski tok" pretpostavlja izgradnju dva kraka gasovoda iz Rusije do Turske, preko Crnog mora. Sa prvog kraka, gas će ići na tursko tržište. Drugi krak je namenjen za snabdevanje gasom zemalja južne i jugoistočne Evrope. Sa strane Evropske unije, kapacitete koji su potrebni za prijem i dalji transport gasa moraju da obezbede evropske kompanije. "Gasprom" je potpisao "Putne mape" o razvoju nacionalnih sistema za transport gasa sa ministarstvima Bugarske, Srbije i Mađarske. Operateri za transport gasa već rade kako bi osigurali da sistemi za transport gasa ovih zemalja budu spremni da prime dodatni gas. Istovremeno, postoji i varijanta isporuke sa teritorije Turske u pravcu Grčke i dalje, na jug Italije.


PROČITAJTE I:Gasprom duplira ulaganje u Turski tok

* Na šta vas asocira Srbija?

- Srbija je bratska zemlja, veoma je lepa, koloritna i gostoljubiva. Naše zemlje imaju mnogo zajedničkog. I vi i mi se sa pažnjom odnosimo prema istoriji, kulturi, tradiciji i porodičnim vrednostima. "Gasprom" pokušava da jača veze između Rusije i Srbije. Na primer, finansirali smo radove na postavljanju mozaika na kupoli Hrama Svetog Save i rekonstrukciji "Ruskog nekropolja" na Novom groblju u Beogradu. Zajedno sa Emirom Kusturicom, "Gasprom" i NIS svake godine organizuju festival ruske muzike "Boljšoj" na Mećavniku za mlade ruske i srpske muzičare. Siguran sam da takva podrška nije ništa manje važna od saradnje u energetskom sektoru.


* Vi ste na čelu "Gasproma" već 17 godina. Kako procenjujete razvoj kompanije? Da li imate nerealizovane planove?

- Ove godine proslavili smo 25 godina od osnivanja akcionarskog društva "Gasprom". Tokom tih godina, u njegovom razvoju je napravljen ogroman proboj. "Gasprom" je postao globalna energetska kompanija. Postao je jedan od ključnih igrača na svetskom tržištu. Misija "Gasproma" je da pouzdano obezbeđuje energente za potrošače. Naročito u zimskom periodu, kada je potražnja gasa najveća. Ovo je veoma odgovoran posao. Od toga umnogome zavisi energetska sigurnost Rusije i mnogih drugih država. Da bismo osigurali da snabdevanje gasom uvek bude pouzdano, mi ulazimo u nove proizvodne regione, izgradnju novih gasovoda, kao što su "Turski tok" i "Severni tok 2". Mi razvijamo kapacitete za podzemno skladištenje gasa.


SA BAJATOVIĆEM DOBRI ODNOSI

*Kako sarađujete sa direktorom "Srbijagasa" Dušanom Bajatovićem? Da li je tačno da je poslovni odnos prerastao u prijateljstvo?

- "Gasprom" i "Srbijagas" imaju harmoničnu i efikasnu saradnju. Velika zasluga za to pripada rukovodstvu "Srbijagasa" i, nema sumnje, Dušanu Bajatoviću. Zahvaljujući konstruktivnom pristupu, uspešno sarađujemo u oblasti snabdevanja i skladištenja gasa. Razgovaramo o izgledima za razvoj sistema za transport gasa Srbije. Za više od 10 godina istorije zajedničkog rada, rukovodilac "Srbijagasa" i ja smo uspostavili ne samo poslovne, već i dobre ljudske odnose.