RADIMO dva velika projekta gasne infrastrukture i oba prema evropskim energetskim pravilima. Prvi je interkonekcija Niš - Dimitrovgrad - Sofija, dugačka 109 kilometara, na koju bi se Srbija zakačila na bugarski gasovodni sistem. A, on ima vezu sa Grčkom i ide ka terminalu Aleksandropolis. Gde bi trebalo da se napravi LNG terminal. Drugi je magistralni gasovod (interkonektor) granica Bugarske - granica Mađarske dužine 403 kilometra.

Ovo u intervjuu "Novostima" otkriva generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i naglašava da će u narednih pet godina u srpsku gasnu infrastrukturu biti investirano gotovo tri milijarde evra.

- Za povezivanje sa Aleksandropolisom još nije donesena investiciona odluka. Odatle bi dolazilo nešto što mi zovemo američkom interesnom sferom, iz koje bi Amerikanci isporučivali svoj LNG gas. Ali, očekujemo da će uskoro biti neke ozbiljne priče vezane za taj projekat. Moja procena je da bi za sedam godina odatle mogao da nam stiže gas. Za interkonekciju Niš - Dimitrovgrad - Sofija dobijamo grant od EU jer i po studiji koju je uradio "Srbijagas" i neke evropske institucije taj pravac nije komercijalan i zato se finansira evropskim parama i nalazi se na prioritetnim evropskim listama objekata koji se grade.

NISAM NEZAMENjIV * Razne priče se raspredaju o vašem odnosu sa Rusima i dugogodišnjoj poziciji na čelu "Srbijagasa".U Rusiji tvrde da vas cene kao pouzdanog partnera? - Ako je po pouzdanosti, ja bih bio večiti direktor. Tačno je da sam ja proruski usmeren, ne u nekom političkom, nego u pravoslavnom smislu i tako smatram i našu kulturu i naše veze i činjenicu da mi sa Rusima nikada nismo imali problema, nikada nas nisu bombardovali, ali kese nisu sestre. Apsolutno sam štitio srpske interese. "Banatski Dvor" nije postojao, napravili smo ga za godinu, mnoge infrastrukture smo uradili, imamo strateško partnerstvo sa "Gazpromom". Ne plaćaju nam kazne, imamo razvojne projekte... Da li je neko nezamenjiv, nije niko. Deset godina sam ovde i konkurisao sam na prethodnom konkursu. Da li ću biti izabran ja ili neko drugi, to predstavlja volju Republike Srbije.

* Dokle je odmakao taj projekat?

- Trenutno radimo eksproprijaciju, radimo projektovanje. Evropa nam daje 49 miliona, obezbeđivanje ostataka novca do 85,5 miliona evra biće stvar "Srbijagasa", možda će nam pomoći Vlada Republike Srbije. U pitanju je gasovod prečnika 700 milimetara, pritiska 55 bara a kapaciteta je približno dve milijarde kubnih metara na godišnjem nivou. To je dobro jer je izrazito visoka diversifikacija.

Pročitajte još - Bajatović: Srbijagas nije gubitaško preduzeće

* Drugi projekat koji će gasovodom izaći na granice Mađarske i Bugarske još čeka?

- Dosad su održani biletaralni razgovori predsednika Aleksandra Vučića i predsednika vlade Bugarske Borka Borisova i mađarskog premijera Viktora Orbana. Ideja je da se taj gasovod nastavi do "Turskog toka", i da praktično ta druga cev iz "Turskog toka" dođe do obale u Turskoj, gde je već počela gradnja "Gazproma" i "Bota" prema Bugarskoj - to je kraća deonica od tridesetak kilometara. Kroz Bugarsku trebalo bi spojiti i 500 kilometara gasovoda ka Srbiji u predele Zaječara koji bi išao pored Batočine, Smedereva, Beograda i gore prema Horgošu i tu bi trebalo da uđe u Mađarsku. Kapacitet mu je 13 milijardi kubnih metara godišnje. Vode se razgovori između svih operatera. Ceo projekat bi mogao da bude gotov 2022. godine, a naša deonica već u decembru 2019.

* Ko će da gradi taj gasovod?

- Zajednička ruska kompanija koja je u vlasništvu 51 odsto "Gazproma" i 49 odsto "Srbijagasa", pod nazivom "Gastrans", podnela je zahtev srpskoj Agenciji za energetiku za proceduru izuzeća. To je jedna pravna procedura kojom se nama odobrava da pod posebnim uslovima izgradimo taj gasovod. Mi smo dobili pozitivnu odluku naše Agencije za energetiku da kompanija "Gastrans" može da gradi taj gasovod. Trenutno je to na uvidu u Energetskoj zajednici u Beču, oni imaju dva meseca da dostave svoje primedbe da bi se donela i konačna odluka otprilike krajem novembra. Važno je da želimo da radimo u skladu sa evropskim pravilima. Za razliku od "Južnog toka", koji je građen kao međudržavni sporazum, ovaj projekat se radi kao deo unutrašnjeg transportnog sistema Republike Srbije, naglašavam - po evropskim energetskim pravilima.

GODIŠNjE INVESTICIJE - Godišnje investiramo između 40 i 50 miliona evra, što uopšte nije malo. Prema tome, mi smo u ovom sastavu menadžmenta rešili gasnu krizu, obezbedili smo isporuke gasa iz Nemačke i Austrije kada je bila potpuna obustava gasa, napravili smo "Banatski Dvor", ali i velike investicije u distributivnom i transportnom sistemu. Napravljen je desetogodišnji razvojni plan. "Srbijagas" se priprema za otvaranje tržišta, radimo interkonekciju, pripremamo interkonekciju sa Rumunijom. Planiramo saradnju i sa Republikom Srpskom i BiH...


* Koliko bi koštala ta 403 kilometra gasovoda?

- Trenutno oko milijardu i 80 miliona evra. Iz tog gasovoda će moći da se snabdeva i Sarajevo, i Republika Srpska, što nam je u planu. Trebalo je i Hrvatska, ali Hrvati trenutno odbijaju saradnju. Veoma je bitno da u ovom momentu i "Bugartransgas" i "Srbijagas" vrlo ozbiljno razgovaraju oko svega ovoga.

Sastanci su relativno česti. Agencije za energetiku sve tri zemlje su potpuno uključene u sve to. Na neki način, zbog Mađarske i Bugarske, uključena je i Evropska komisija, a za nas je nadležna Energetska zajednica u Beču i mi očekujemo da će ishodi svih tih procedura koje se trenutno sprovode: pravnih dozvola, odobrenja i svega biti završene najkasnije do novembra. Ako odgovor bude potvrdan - gasovod će biti završen ne kasnije od 15. decembra 2019. godine.

* Je li eksproprijacija za ovaj projekat u toku?

- Ne. To je potpuno novi projekat i ne treba ga vezivati za "Južni tok". Gradi se po potpuno drugim pravilima, po evropskim pravilima, i predstavlja nacionalni interes Republike Srbije i Republike Bugarske. Zašto to kažem? Kada je bila kriza 2009. godine, ko se najviše smrzavao - Bugari, a Srbija je imala velikih problema jer smo, faktički, bili isključili svu industriju. Ako hoćete da to globalno dodatno razmotrimo, Ukrajina će za duži rok biti nestabilna zemlja. Sigurno je, a to pokazuje primer "Severnog toka 2", da su nove rute poželjne. Ako realno gledamo na kratak i na srednji rok, nema drugih količina gasa koje mogu da dođu iz Rusije. U ovom momentu, koliko god nas pritiskale kolege iz Amerike, gasnu jednačinu u Evropi nije moguće rešiti bez ruskog gasa. Nemačka dobija globalnu ulogu sa "Severnim tokom 2", ali je interesantno to da se u ovom toku nalaze i engleske kompanije odnosno britanske, zovite vi to kako hoćete. Mi ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti sve ponude, i ruske i američke, i neke azijske, ko god hoće. Govorim o potencijalnim izvorima gasa ukoliko su one po ceni i po bezbednosti isporuke adekvatne.

Pročitajte još - Bajatović savetuje socijalni program

* Da li će uskoro biti dovršeno proširenje skladišnih kapaciteta u Banatskom Dvoru?

- Proširenje je u toku. Kompanija će finansirati sama sebe, a minimalno proširenje će biti sa 450 miliona kubnih metara na 750. "Srbijagas" je spreman da zakupi sve količine jer nam to odgovara. Maksimalno proširenje će biti na milijardu kubika.

* Šta ako Rusi zavrnu potpuno slavinu kroz Ukrajinu?

- Taj se scenario neće desiti na kratak rok, ali predstavlja potencijalnu opasnost, dakle, to su se dogovorili Angela Merkel i Vladimir Putin i po mom shvatanju biznisa, da bi se dobila odgovarajuća garancija za "Severni tok 2" date su odgovarajuće garancije i onome što će se kao transportne mogućnosti ostaviti kroz Ukrajinu, uz malu ogradu da se mora raditi o komercijalnim uslovima transporta gasa.

* Srbija ima određena povlašćenja što se tiče cene gasa, da li se možda vode pregovori o još povoljnijim uslovima?

- Imamo vrlo čestu poviku kako nas Rusi ucenjuju ili reketiraju, a mi možda imamo najpovoljniju cenu gasa u regionu. Ako uđete na evropske sajtove pa pogledate našu cenu gasa za domaćinstva, ona je trenutno niža od one u Rumuniji, ali to je posledica toga što mi cene u javnom snabdevanju iako je davno trebalo da povećamo to nismo učinili. I ja ne mogu da kažem da je to politička odluka, mi zasad to držimo, ali smo svesni da cene gasa rastu i da ćemo u jednom momentu morati da prilagodimo cenu za domaćinstva i za malu privredu, ali to neće biti nikakva ekstremna poskupljenja.