Propisi peru kvadrate

U TRENUTKU usvajanja Zakona o ozakonjenju pre tri godine, procenjeno je da u Srbiji ima više od milion i po nelegalno izgrađenih objekata, a Zlatibor je označen kao jedan od epicentara "urbanističkog haosa". Usledilo je prebrojavanje i popisivanje divlje gradnje, utvrđeno je da među "zlatnim borovima", mahom u selima, postoji 751 građevina podignuta bez dozvole, ili sa prekoračenim gabaritima, a vlasnici ovih kvadrata ušli su u postupak legalizacije.

- Čim je Zakon o ozakonjenju usvojen, divlji graditelji su preko noći nelegalno povećavali gabarite svojih objekata koje će kasnije legalizovati - kaže Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. - Mi smo jedina lokalna samouprava koja je internim aktima, ipak, prisilila vlasnike divlje gradnje da plate uređenje građevinskog zemljišta.

Najposećenije turističko odredište u Srbiji, najpoželjnije je mesto za investiranje "čistog" i prljavog novca stečenog u tranziciji jer se uloženo najbrže vraća. Tu, uz poštovanje zakona, grade ozbiljni investitori podižući standarde i ugled Zlatibora, ali i oni koji bi po svaku cenu da se ovajde na štetu države. Opština Čajetina je rekorder po broju izdatih građevinskih dozvola, više od 100 godišnje, ali ima i mešetara.

PROČITAJTE I: Kopaonik još čeka policiju

- Najdrastičniji primeri nelegalne gradnje su na državnom zemljištu. To su "Zlatibor turist" i Poljoprivredni kombinat "Zlatibor". Prvi su uzurpirali skupoceno zemljište u srcu planine gradeći na desetine nelegalnih objekata, drugi imaju čak i nelegalnu fabriku vode, mlekaru, pomoćne objekte... Iako imaju prijave, zabrane, dok sudski postupci traju oni i dalje rade, grade i ubiraju prihode a mi nemamo mehanizme da ih u tome sprečimo - ističe Stamatović. - Ovi najdrastičniji slučajevi godinama su bez sudskog epiloga.

SIMBOLIČNE KAZNE

SVAKI put kada je Opština Čajetina podnosila krivične prijave protiv najvećih nelegalnih graditelja, kazne su bile simbolične, od 50.000 do 100.000 dinara.

SUTRA "U POŽAREVCU NEMA KO DA RUŠI"