DUHOVI starih dugova, na koje smo potpuno zaboravili ili smo ih davno namirili, često znaju da nas pohode u sadašnjosti, i to uvek kada neka institucija "pretrese" svoju bazu podataka i pronađe da smo joj dužni još hiljadu, dve dinara, uvećanih za ogromnu kamatu. Nije retko da pojedina preduzeća računaju na neznanje građana, koji će, pod pretnjom prinudne naplate, namiriti tako utvrđen dug, iako je on već odavno - zastareo. A možda je i namiren u roku, ali "dužnik" za to nema dokaz u vidu uplatnice.

PROČITAJTE JOŠ - Uplatnice za prevaru?

- Shodno Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti, a to je rok u kome obaveze treba da se plate - kaže za "Novosti" advokat Svetlana Pavlović.

PROČITAJTE JOŠ - NAPLATA KOMUNALNIH USLUGA: Milijarde duga u računima

Pod komunalnim uslugama podrazumevaju se usluge isporučene struje, vodovoda i kanalizacije, daljinskog grejanja, održavanja stambenih zgrada, odnošenja komunalnog otpada. Tu su i usluge mobilne i fiksne telefonije, kablovske televizije, interneta, ispostavljene kazne za parkiranje...

ELEKTRONSKO PLAĆANjE UPLATNICE, kao dokaz o izvršenom plaćanju, trebalo bi čuvati dok god ne prođe rok zastare. Međutim, kako da namiren dug dokaže građanin koji plaća preko mobilnog telefona ili kompjutera? Advokat Vladimir Marinkov, specijalizovan za oblast visokotehnološkog kriminala, ukazuje da je novim propisima koji su doneti, a vezani su za eUpravu, plaćanje sa pečatom i potpisom potpuno izjednačeno sa elektronskim. - Građanin koji svoje dugove namiruje putem elektronskog i mobilnog bankarstva lako može da pristupi svom računu i iz istorije transakcija "izvuče" potvrdu da je neki dug platio. Ako više nije klijent te banke, jednostavnim dolaskom na šalter može da dobije potvrdu o obavljenom plaćanju u određenom periodu - ističe Marinkov, dodajući da pečat, kao oblik potvrđivanja ispravnosti bilo koje isprave u Srbiji više ne postoji.

Tako račun za utrošenu električnu energiju EPS-a za mesec jul 2017. godine dospeva za plaćanje 20. avgusta 2017. godine, i to potraživanje EPS-a zastareva 21. avgusta 2018. godine.

- Nakon toga ne postoji obaveza građanina da plati taj račun i EPS nema prava da ga prinudno naplati, a u slučaju da pokuša prinudnu naplatu potrebno je samo izjaviti prigovor zastrelosti - objašnjava Svetlana Pavlović.

U praksi se, međutim, često dešava da javna i komunalna preduzeća izdaju građanima račune za komunalne usluge koje su pružene pre pet, šest godina.

- Te obaveze su zastarele za naplatu i građani nemaju obavezu da takve račune plaćaju - ukazuje naša sagovornica. - U tom slučaju, građanima se preporučuje da te račune reklamiraju preduzeću koje ih je izdalo, u roku od osam dana od dana prijema. I da posebno naglase da su računi zastareli. Ipak, ako se pokrene postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja za zastarele obaveze, građani moraju u pisanoj formi uložiti prigovor na Rešenje o izvršenju koje im mora biti dostavljeno od strane postupajućeg izvršitelja. U tom prigovoru će navesti da su dugovanja zastarela.

Osim komunalnih usluga, koje svakodnevno koristimo, obaveze često imamo i prema poreznicima. Čitateljka "Novosti" Lenka D. iz Beograda, javila se redakciji sa primedbom na rešenje Poreske uprave, kojim joj je naloženo da plati 4.270 dinara poreza na prenos apsolutnih prava za automobil koji je prodala pre ravno 13 godina, iako ove poreske obaveze zastarevaju posle pet godina.

- Porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti, prava svojine na motornom vozilu, prava korišćenja građevinskog zemljišta i prenosu prava intelektualne svojine - kaže advokat Miloš Jovanović. - Poreski obveznik je prodavac, odnosno prenosilac prava, a obaveza plaćanja poreza nastaje u momentu prenosa odnosno sticanja određenog prava, što je zapravo momenat zaključenja ugovora.

Zakonska obaveza građanina je da u roku od 30 dana od dana overe ugovora, podnese Poreskoj upravi poresku prijavu.

- Porez rešenjem utvrđuje Poreska uprava, kojim građanina obavezuje da u roku od 15 dana plati porez - navodi Jovanović. - Poreska uprava ima rok od pet godina da utvrdi i naplati porez, i on počinje da teče od 1. januara naredne godine u kojoj je nastala poreska obaveza. Nakon isteka tog roka od pet godina, nastupa zastarelost naplate poreske obaveze, što znači da građani ne moraju da je plate. U tom slučaju bi najbolje bilo da se građani pisanim putem obrate Poreskoj upravi i istaknu zastarelost predmetnog potraživanja.

Međutim, ako građanin ne prijavi ovaj porez u zakonskom roku, smatra se da poreska obaveza nastaje u momentu saznanja Poreske uprave za pravni posao.