AKO je suditi po visini mnogobrojnih provizija, naknada i drugih tarifa većine banaka, Narodnoj banci Srbije neće biti mnogo teško da utvrdi da su se oko iznosa - dogovarali. Iste usluge nude se po veoma sličnim cenama, a gotovo sve redom krenule su da tarifiraju i ono što dosad nisu. Većina banaka hvalila se time da ne naplaćuje upit stanja na bankomatu, transakcije preko mobilnog ili kompjutera, ali sada svi za to od klijenata traže naknadu.

PROČITAJTE I: Dinarska štednja osam puta isplativija od šparanja evra

Samo prošle godine od naknade i provizija banke u Srbiji su zaradile 2,3 milijarde dinara više nego 2016. godine. Lane su od ovih usluga ućarili više od 37 milijardi dinara. Istovremeno, njihova dobit od kamata je "pala" za 2,9 milijardi dinara.

- Konkurencija među bankama u Srbiji nije ni izbliza kao u zemljama na sličnom nivou razvoja i strukture finansijskog tržišta - kaže za Novosti" profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

- "Mantra" pojedinih naših ekonomista, koji su u prethodnoj deceniji tvrdili da je konkurencija velika, jer ima veliki broj banaka, pokazala se apsolutno besmislenom. Jer, ne diktira vam cenu broj igrača na nekom tržištu, već moć tih igrača. Prema tome, ako je moć jednog, koji je lider na tržištu velika, onda će automatski ovi iza njega, bilo da je reč o dva igrača ili više, to slediti. I tu je reč o takozvanom prećutnom dogovoru o cenama, koji je prisutan u svim zemljama gde za to postoji mogućnost.

BUMERANG JEFTINE ŠTEDNjE CENU za to što su kamatne stope na štednju niske, Srbija će vrlo brzo platiti - smatra Đukić. - Nezadovoljne štediše drže štednju po viđenju ili je sele na rizičnija ulaganja - nekretnine. Ceh za neracionalno ekonomsko ponašanje prema štedišama platiće i Srbija. Dugoročna štednja je osnov svih zdravih investicija. Negativne posledice na celu privredu za to što se kažnjavaju štediše biće neizbežne na srednji u dugi rok. Taj bumerang će nam se vratiti i kazna za to što se kažnjavaju štediše biće neizbežna.

Đukić je na "prećutno kartelsko udruživanje banaka" u Srbiji upozoravao još tokom 2004. godine, ali tada u oblasti kamatnih stopa na kredite. Tada je tvrdio da su banke u Srbiji zaračunavale kamatne stope na kredite koje su bile nezabeleženo visoke u ono vreme, kada je reč o zemljama sa kojima je imalo smisla porediti Srbiju, poput Hrvatske, Rumunije i Bugarske. U međuvremenu je nastupila svetska ekonomska kriza 2008. godine, koja je uzdrmala sve.

- Besomučno štampanje novca - evra i dolara učinilo je da kamate ne mogu više biti tako veliki izvor prihoda, kao što su bile pre izbijanje krize, naročito na tržištima poput srpskog i bilo je očekivano da banke u pravljenju planovima tragaju za onim tipom usluga ili cena na koje mogu da utiču, opet u zavisnosti od nivoa konkurencije na tržištu - objašnjava Đukić.

Traganje za profitom banaka ide na dva fronta. Prvi je drastičan pad pasivnih kamatnih stopa, onih koje banka plaća na štednju građana, koje su sada izjednačene sa evro zonom.

Tu jesu izjednačene sa istima u EU i evrozoni, dok kamatne stope na cenu kredita nisu. Automatskim obaranjem kamata na štednju banke su stvorile novi izvor profita. A onda, drugi front delovanja je na polju provizija, kojih je širok spektar, što najbolje znaju potrošači. Rastući udeo prihoda po osnovu bankarskih provizija posle globalne krize nije loš sam po sebi, kada bi srpsko bankarsko tržište bilo konkurentno. Ali ono to nije.

KRIVCE NA VIDELO

- TRŽIŠTE treba regulisati na način da se spreče enormno visoke provizije u odnosu na okruženje - navodi Đukić. - Upozorenje NBS neće samo po sebi ništa mnogo značiti, ukoliko se konkretno, na bazi analize, ne ustanovi koja grupa banaka ili pojedinačne banke su kojoj vrsti usluga nametnule enormno visoke cene za klijente. Očekujem da guverner izađe sa vrlo konkretnim operativnim nalazima koje banke to rade.