KOMENTAR: Provizija

DAJ dinar da uđeš, a procenat da izađeš. Ovako bi danas zvučala stara srpska poslovica namenjena svima koji se hvataju u bankarsko kolo. Ili su već davno uhvaćeni.

Na delu je poskupljenje provizija u većini ovdašnjih banaka. I uvođenje novih. Još samo da "Dobar dan" pred šalterom dobije svoju tarifu. Zakonska zaštita običnog građanina, koji "može da ne prihvati" novi cenovnik i "bez troška" zatvori račun, samo je privid slobode izbora. Jer, ovo "bez troška" i te kako košta. Treba sabrati dozvoljeni minus, i puštene čekove, i sve dospele i nedospele rate kredita. I kreditne kartice. I tek potom se banci može reći: "Ne pristajem!"

Ne, nije plata "na ruke" zabranjena nijednim zakonom. I ne, niko se ne protivi digitalizaciji, elektronskom plaćanju koje olakšava život. Ali ne može težnja ka bezgotovinskom društvu da bude opravdanje za bezobrazluk bankara koji dinar gubitka zarade na kamatama prebacuju na pleća građana. Nas pet miliona korisnika tekućih računa nećemo da plaćamo dva troška za istu uslugu.

Pročitajte još - Keš na ruke spas od provizija

Ako mesečna cena "održavanja računa" podrazumeva korišćenje savremenih tehnologija, zašto nam se tarifira svaki elektronski nalog? Ako već papir na šalteru košta, kako izračunaste cenu jednog "klika"? I kakve su to "promene na tržištu" koje iziskuju da izdavanje obične potvrde poskupi sa 200 na 300 dinara, celih 50 odsto?! Je li poskupelo mastilo za pečat? Ako nam zaračunavate veću, zateznu kamatu za "probijanje" dozvoljenog minusa, zašto nam naplaćujete još 350 dinara "naknade za docnju"?

Znaju bankari da živimo na rate, i da nemamo para da izađemo iz bankarskog kola. Zato bezbrižno ispisuju nove cenovnike. Očekujemo da upravo to Narodna banka Srbije ima na umu dok piše nove propise na tu temu.