Banke namiču profit iz našeg džepa

IAKO su lane od provizija zaradile 37,59 milijardi dinara, što je čak dve milijarde dinara više nego u 2016, banke nastavljaju da podižu naknade na svoje usluge. Pojedine poskupljuju tarife za 50 odsto, a većina počinje da zaračunava trošak i na ono što do sada nisu naplaćivale.

Prostim uvidom u finansijske rezultate bankarskog sektora jasno se uočava da banke iz godine u godinu sve manje zarađuju na kamatama. Iako je ovo osnovni izvor prihoda banke, suma naplaćenih kamata pada, zato što su padale i kamatne stope. Tako su lane banke od kamata zaradile 120,9 milijardi dinara, gotovo tri milijarde dinara manje nego 2016, što je, opet, šest milijardi dinara manje nego u 2015, pokazuju podaci iz godišnjih biltena finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Istovremeno, primetan je rast zarade od provizija.

- Prihodi od kamata u 2017. niži su za 8,7 milijardi dinara nego prethodne godine, što je delimično neutralisano smanjenjem rashoda od kamata banaka za 5,8 milijardi dinara - ističe NBS u svom izveštaju o poslovanju bankara u 2017.

Podaci iz APR pokazuju da su banke na osnovu kamata od građana i firmi lane naplatile ukupno 143,47 milijardi dinara, a istovremeno same platile kamatu na depozite i štednju od 22,5, što je u konačnom skoru donelo zaradu od 121 milijarde.

Pročitajte još - Provizije podigli i do 50 odsto

Razlog što sve više banaka "sređuje" svoje cenovnike tek delimično leži u novousvojenim promenama Zakona o platnim uslugama, koji će od 17. marta iduće godine provizije učiniti javno uporedivim na internet stranici NBS. Ovo je doprinelo tome da bar pojedine nerazumne provizije, poput "ležarine" na čekove, budu ukinute. Jer, bilo je i banaka koje su, kada izdaju ček klijentu, naplaćivale po 30 dinara troška svaki mesec "stajanja" čeka. Mogućnosti banaka da zarade na raznim provizijama su, praktično, beskrajne. Podaci Kreditnog biroa pokazuju da u Srbiji ima pet miliona korisnika tekućih računa. Da je trošak održavanja računa samo 100 dinara to je siguran prihod banaka od 500 miliona mesečno.

Kada se pogleda ukupan dug po kreditima koje građani otplaćuju od 919 milijardi dinara, jasno je da su banke i ovde, mimo kamate, dosad zaradile bar devet milijardi dinara. Iznos se dobija kada se zaračuna jedan odsto provizije na odobrene zajmove. A naknade su često išle i do dva-tri procenta kredita.

Prema podacima NBS, tokom 2017, na šalterima je izdato 227 miliona platnih naloga. Da je provizija za svaki papir iznosila 30 dinara, a kod nekih banaka minimalne provizije su i po 150 dinara, "ćar" od ove usluge bio bi sedam milijardi dinara. Na ovo treba dodati i provizije za elektronska plaćanja. Jer, čak i banke koje do sada nisu naplaćivale takve naloge (lane je bilo 128 miliona transakcija), sada počinju da naplaćuju i ovaj trošak.

ANKETA - DA LI BISTE PRIMALI ZARADU NA RUKE?

Neda Anđelić, biolog

-Uvođenje blagajnika u preduzeća koji bi zaposlenima isplaćivao plate "na ruke" bio bi pravi pogodak. Jer banke inače uzimaju velike provizije. Nekada nas i zbog dugovanja od jednog dinara terete i ne daju da se ugasi račun dok se sva dugovanja ne izmire.

Neđo Jovanović, advokat

- Ako je tehnički efikasnije, saglasan sam da u svakoj firmi postoji blagajnik koji će zaposlenima isplaćivati platu. S druge strane postoje, i ljudi koji vole da imaju pare na računu u banci, to im je kao neka sigurnost da će platu sporije potrošiti.

Milena Plavšić, estradna umetnica

- Bankarske usluge ne treba da budu toliko skupe. Treba naći neko rešenje koje bi svima pogodovalo. Ranijih godina je svaka firma imala svog blagajnika koji je bio zadužen za finansije, i radnici su bez provizija dobijali novac. A sada je samo održavanje veliki trošak.

Marko Antić, advokat

- Građani nisu dužni da imaju otvorene tekuće račune u bankama, koje svoje usluge bezobrazno skupo naplaćuju. Ako se uvede i poskupljenje, nekome ko ima prosečnu platu jeftinije će biti da novac dobije zapakovan u koverti. Jer dok poplaća sve bankarske usluge, pare odoše.

Svetlana Stefanović, trgovac

- Radila sam skoro 17 godina u jednoj firmi u kojoj nam je platu uvek isplaćivao blagajnik, i nikakvih dodatnih troškova nismo imali. Danas preko tekućeg računa naplaćuju održavanje računa koje uopšte nije jeftino, a kamoli isplativo.

Milica Gojaković, ekonomista

- Sve zavisi od toga kome šta odgovara. Ja ne volim da imam kod sebe gotovinu i uvek plaćam karticom. Kad bih dobijala novac na ruke, to bi mi bio problem, jer volim da imam novac na računu. Bankarske usluge možda jesu skupe, ali nude i mnoge pogodnosti.