Mali: Rekordan priliv stranih direktnih investicija

U prvih pet meseci ove godine Srbija je zabaležila rast priliva stranih direktnih investicija od čak 15,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, koja je takođe bila rekordna sa čak 2,6 milijardi evra, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Govoreći o dobrim ekonomskim rezultatima, ministar Mali se, gostujući u jutarnjem programu RTS-a, osvrnuo na izveštaj Eurostata koji je objavljen u petak, a u kome se navode podaci o stanju u ekonomiji zemalja članica Evropske unije, kao i zemalja kandidata.

"Imamo suficit u budžetu za prva tri meseca ove godine 0,4 odsto BDP-a. Učešće javnog duga u BDP-u je ispod 60 odsto. Hrvatska ima deficit od 1,9 odsto, a javni dug od čak 76,2 odsto. Rumunija ima deficit od 4,3 odsto, Mađarska ima takođe deficit od 1,3 odsto BDP-a, a pri tome Mađarska ima javni dug od 74 odsto BDP-a. I kada pogledate te izveštaje, a to je zvanična statistika EU, vidimo da je Srbija potpuno ekonomski stabilna zemlja", istakao je Mali.

Pročitajte još: Mali: Dokaz da je Srbija ekonomski lider

On je dodao i da su dobre vesti stigle i iz Brisela i Vašingtona, odnosno da o finansijskoj konsolidaciji govori izveštaj Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja, te novi aranžaman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji je isključivo savetodavni.

"Dobre vesti iz Brisela i Vašingtona o ekonomskom napretku Srbije nam govore da je Srbija na pravom putu, a da su javne finansije konsolidovane i stabilne. Zato je sada vreme da se građanima uzvrati zahvalnost što su se zajedno sa Vladom Srbije borili za te stabilne finansije. To znači da je sledeći korak, posle razgovora sa misijom MMF-a u septembru, koji neće biti laki, povećanje plata i penzija. Tada ćemo znati i koliki će biti procenat tog povećanja", rekao je ministar finansija.

Pročitajte još: Mali: Suficit u budžetu 30 milijardi dinara

Mali je najavio i tri ključne stvari na kojima će se raditi od septembra, a koje će podstaći dalji privredni rast Srbije.

"Prva je jačanje institucija, gde nam je prioritet reforma Poreske uprave. Druga stvar je jačanje konkurentnosti naše privrede kroz paket podsticajnih mera za naše preduzetnike, koje podrazumevaju poreske olakšice koje će stimulisati zapošljavanje i rasteretiti privrednike i povećati im likvidnost, poput ubrzanog povraćaja PDV-a i smanjenja poreza ili doprinosa na zarade. Treća je da već visoku stopu rasta od 4,6 odsto BDP-a u narednom periodu još povećamo i ubrzamo", zaključio je ministar.